TV Most

U najmračnijim danima rata, ÄŒerčil je odigrao vodeću ulogu u očuvanju borbenog duha u zemlji i doveo je do pobede nad nacističkom Nemačkom, navodi Bi-Bi-Si (BBC), dodajući da je 2002. godine odlukom skupštine ÄŒerčilu dodeljeno priznanje najvećeg Britanca u istoriji.

Rođen u palati Blenim kod Vudstoka u Oksfordširu, ÄŒerčil (1874-1965) je završio vojnu akademiju u Sandherstu i potom služio u vojsci i učestvovao u borbama u Indiji i Sudanu.

U parlament je izabran 1900. na listi konzervativaca, ali je 1904. prešao u Liberalnu stranku, da bi 1908. ušao u vladu, u kojoj je bio ponovo i od 1917. do 1929. godine.

Po početku Drugog svetskog rata zamenio je Nevila ÄŒemberlena na funkciji premijera.

Poražen je na parlamentarnim izborima 1945, ali se vratio na vlast već 1951. godine i bio premijer do 1955.

Aktuelni britanski premijer Dejvid Kameron opisao danas ÄŒerčila kao najvećeg britanskog premijera, kom zemlja duguje sve.

Kameron je rekao da mu je omiljeni ÄŒerčilov citat iz govora na leto 1940. godine "Branićemo našu zemlju po svaku cenu (…) Nikada se nećemo predati".

BBC navodi da se tokom decenija političke karijere ÄŒerčil više puta nalazio u komplikovanim, ponekad i sumnjivim okolnostima.

"Postoji opasnost da ÄŒerčil stekne polubožanski status, što bi bilo pogrešno, jer ga to lišava njegovih ljudskih karakteristika", rekao je direktor Arhivskog centra ÄŒerčil Alen Pekvud.

BBC navodi deset tema iz ÄŒerčilovog života koje i dalje izazivaju žestoke sporove istoričara, među kojima su rasna hijerarhija, podrška korišćenju gasa kao oružja, odnos prema Jevrejima, postupanje u vreme pogubne gladi u Bengalu, negativan odnos prema Gandiju.

Debate izazivaju i njegovi stavovi o islamu, reputacija protivnika sindikalnog pokreta, postupak prema letonskih anarhistima 1911. u Londonu umešanim u ubistvo policajaca, odnos prema Irskoj i Ircima, a postoje i kritike za korupciju, navodi britanski javni servis.

Agencije izveštavaju da će se godišnjica ÄŒerčilove smrti obeležiti brojnim manifestacijama i da je upriličeno nekoliko izložbi, između ostalog u njegovoj nekadašnjoj rezidenciji ÄŒartvel (Chartwell) u grofoviji Kent na jugoistoku Engleske.

Tu će prvi put biti javno izložene lične stvari ÄŒerčilove porodice, uključujući poslednje fotografije ratnog britanskog lidera načinjene nedugo pre smrtu u 90. godini u Londonu.

Na godišnjicu državne sahrane, 30. januara biće održano, takođe, niz manifestacija, koje će se prenositi na televizijskim kanalima, a pomen će biti održan u britanskom parlamentu.

Izvor: Tanjug