TV Most

Beli pokrivač će okopniti već sledeće nedelje, a to je i prilika za baštovane da krenu u sve isplativiju proizvodnju organske hrane. Tako je u svetu, pa zašto ne bi bilo i kod nas. Iskustvo prošlogodišnje pobednice konkursa je da ljudi žele da kupuju organsku hranu ali zbog više cene još nije dostupna svima.

"Ideja kad sam ja pokrenula posao je bila šta – plasirati organske obroke deci u vrtićima, domaća jela. Ali treba nešto da se promeni sistemski da bi ta hrana pojeftinila", kaže proizvođač organske hrane Vesna Bošković iz "Iz mamine kuhinje".

Za sada sistem podržavaju banke ali i država subvencijama.

"Ono što je razlika između konvencionalne i organske proljoprivrede je da se sredstva koja subvencionišu čak za 70 posto uvećavaju u odnosu na klasičnu proizvodnju. To znači, idu od 40 do 70 posto u zavisnosti od godine i tipa proizvodnje", rekao je Goran Đaković, urednik čaospisa Agrobiznis.

Tržište organske proizvodnje u Evropskoj uniji od 2010. do 2016. naraslo je sa 18 na 33 milijarde evra. U Srbiji površine zasada u tom periodu su se utrostručile.

Broj poljoprivrednika od 137 narastao je na preko 2.000, dok je izvoz oko 20 miliona evra. Trendovi su dobri, što pozdravljaju i bankari i stručnjaci.

"To je najteži oblik poljoprivredne proizvodnje uz najviše uslova i kriterijuma. I na drugoj strani se pokazalo da u Evropi, na koju odlazi 80 odsto srpske organske proizvodnje, postoji interes i tražnja za tim proizvodima", ističe Branko Greganović, direktor NLB banke.

"Vi imate podatak da je u svetu 1,2 odsto od ukupne poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom. U Srbiji je to 0,40", ukazuje profesorka Poljoprivrednog fakulteta Snežana Oljača.

Organski proizvodi su višestruko skuplji ali neuporedivo zdraviji. Srbija ima sve uslove za povećanje proizvodnje a proizvođači i da više zarade i bolje žive.