TV Most

Ona je podsetila i da je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u uvodnoj izjavi na prvoj Međuvladnoj konferenciji januaru 2014. godine vrlo jasno rekao da će Srbija do početka 2019. godine, odnosno kraja 2018. godine, biti u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva.

Ta naša ocena nije proistekla iz nekakvog političkog hira ili želje, već se bazirala na ocenama EU da Srbija u srednjem roku, a to je od tri do pet godina, može da bude spremna za članstvo, objasnila je Miščević.

Onda se ostavlja državama članicama EU da ocene pravi momenat i datum članstva Srbije, precizirala je Miščević i naglasila da tokom pregovora neće biti smanjeni uloga i značaj Vlade Srbije i donošenje političkih odluka, ali će tehnički deo posla raditi članovi pregovaračkih grupa i užeg pregovaračkog tima.

Nedavno otvoreno poglavlje 35 o Kosovu i Metohiji nikako nije zamena za dijalog i ne sme da ide dalje od onoga što je predmet razgovora u Briselu, poručila je Miščević, ističući da se nove teme otvaraju isključivo u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Dosta je uzan okvir onoga što mi znamo o poglavlju 35, ukazala je Miščebvić, ali ne zato što mi ne želimo da znamo, nego zato što je to novina za EU, Evropsku komisiju, Evropsku spoljnopolitičku službu, ali i za države članice.

Ona očekuje da će, posle novogodišnjih praznika, uslediti razgovori o tome kako će se u tom poglavlju tehnički dalje raditi, pošto za njega nije bilo pregovaračke pozicije, "niti je iko tražio, jer je dijalog Beograda i Prištine nešto što se vodi odvojeno od pregovaralkog procesa".

Ako poglavlje 35 nije zamena za dijalog, koje je njegovo mesto i uloga, kako se prati primena svega dogovorenog, šta su naše obaveze, imamo li obaveze da izveštavamo, u kojem roku se izveštava? Mi smo neka od tih pitanja i mnoga druga već postavljali, napomenula je Miščević, i prosto teramo EU i države članice da nam daju odgovore.

Upitana da li se potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine može postaviti kao merilo za zatvaranje poglavlja 35, Miščević je odgovorila da je sveobuhvatna normalizacija ono što kaže pregovarački okvir, s tim što nema definicije sveobuhvatne normalizacije.

Ponavljam, poglavlje 35 ne prejudicira šta će biti teme dijaloga, već je reaktivno i prati ono što se u dijalogu dogovara, rekla je Miščević i ocenila da je, u ovom momentu, verovatno rano govoriti šta je sveobuhvatna normalizacija.

Miščević je najavila da u ponedeljak počinju razgovori o tome kako dalje raditi na takođe otvorenom poglavlju 32 - Finansijski nadzor, kako bi se videlo koje su obaveze Srbije.

U domenu Finansijskog nadzora imamo četiri velike celine, koje se odnose na internu i eksternu reviziju, jačanje budžetske inspekcije, jačanje finansijskog menadžmenta, njegovih institucija i kapaciteta, precizirala je Miščević.

Prema njenim rečima, radi se o zaštiti finansijskih interesa EU, što znači da sva sredstva koja dolaze od EU i za koja ćemo moći da konkurišemo kada postanemo članica Unije budu na najbolji način iskorišćena.

Tu je i tema zaštita evra od falsifikovanja i međunarodna konvencija koju bi trebalo da potpišemo i ratifikujemo, dodala je Miščević i ponovila da su svi rokovi stavljeni u kontekst 2018. godine, koja je izračunata kao godina spremnosti Srbije za članstvo.

Akcioni plan za poglavlje 24 - Pravda, sloboda, bezbednost, dobio je potvrdu država članica EU da je u redu i prihvatljiv, istakla je Miščević, dok će, zbog božićnih i novogodišnjih praznika, rasprava o akcionom planu za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava, biti pomerena na drugu polovinu januara.

U ponedeljak ćemo imati i video konferenciju posvećenu daljim koracima sa predstavnicima Evropske komisije. Moje kolege, koje vode ova dva poglavlja, pripremili su pregovaračke pozicije, rekla je Miščević, jer ćemo, kada se završi rasprava, biti pozvani da ih predstavimo.

Te pozicije mora usvojiti Vlada Srbije, one moraju biti potvrđene u Skupštini, kao i od platforme nevladinih organizacija okupljenih u Nacionalnom konventu, predočila je Miščević.

Planiramo da u martu sve bude potpuno spremno za otvaranje poglavlja 23 i 24, naglasila je Miščević, ali podsećam i na akcioni plan za nacionalne manjine, na kome se veoma ozbiljno i uporno radi i "koji ćemo predstaviti naredne srede".

Prema oceni Miščević, postoji potpuna i nepodeljena podrška otvaranju poglavlja, jer je dosadašnja praksa pregovora sa državama kandidatima pokazala da je tek momentom otvaranja poglavlja stvoren pravi podsticaj i pritisak da se urade "velike, teške, skupe i sveobuhvatne stvari".

Ocene Evropske komisije da nema napretka u slobodi medija i izražavanja, da bi se potom dalje u tekstu Godišnjeg izveštaja vrlo jasno navelo da je počela primena tri medijska zakona, da su napisani svi potrebni podzakonski akti, da je privatizacija medija završena i Registar medija počeo da funkcioniše, teško da mogu da stoje jedne sa drugim, smatra Miščević.

Da li smo zadovoljni? E tu možemo da kažemo ne, jer očigledno nismo zadovoljni napretkom koji je učinjen i njega moramo očekivati u narednom periodu, smatra Miščević.

Dobra volja za to postoji, ali ovo je oblast koja je pod velikom lupom domaće i strane javnosti i na nju se obraća jako puno pažnje. Pravo ili sloboda izražavanja jedno je od suštinskih prava, utkano u evropske vrednosti, naglasila je Miščević.

Sa te strane, najavila je ona, iako nema jasnih standarda, jer nema prava EU u toj oblasti, itekako će i dalje biti stavljen akcenat i posvećivana pažnja u ocenjivanju i procenjivanju.

Sloboda medija i sloboda izražavanja, kao sastavni deo poglavlja 23, imaju svoje značajno mesto u akcionom planu, kao i u akcionom planu za nacionalne manjine, gde se pažnja posvećuje pravu na slobodu izražavanja na jezicima nacionalnih manjina, naglasila je Miščević.

Prema njenim rečima, Srbija nije uslovljavana, ali jeste podsećana da ima obavezu progresivnog usklađivanja svoje politike sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Politika koju EU kreira prema Ruskoj Federaciji ne kreira Srbija, već ona nastoji da prati spoljnopolitičke prioritete, obaveze koje ujednačavanjem proističu, rekla je Miščević, ali kao država koja nije član Unije, ima svoje spoljnopolitičke prioritete.

Ti prioriteti nisu emotivni, već veoma racionalni, u smislu partnera koji su vam potrebni u ekonomskim odnosima, objasnila je Miščević.

Ona je istakla da je Srbija, u okviru tog poglavlja 31 o spoljnoj politici, ostvarila velike uspehe i zabeležila "pozitivno brojanje", što potvrđuje uključivanje zemlje u misije upravljanja krizama, civilne misije i postizanje operativnog sporazuma sa Evropskom odbrambenom agencijom.

Uprkos tome, Srbija je svesna činjenice da se do momenta ulaska u članstvo progresivno mora uskladiti sa spoljnopolitičkim stavovima EU, napomenula je Miščević.

ÄŒlanstvo Srbije u EU ne podrazumeva, međutim, i članstvo u NATO, predočila je Miščević i ocenila da Srbija prati politiku "moderne neutralnosti", kao što su to činile Austrija, Finska i Švedska, prilikom učlanjenja sredinom devedesetih godina.

To ne znači da nema nikakve saradnje. Partnerstvo za mir, u kojem je Srbija od 2006. godine, sasvim je dovoljan okvir napretka i razvoja. Ne znam kako će se stvari razvijati dalje, ali u ovom momentu to jeste politika koja nije osporavana ni od EU, pa ni samog NATO, rekla je Miščević.

Proces pridruživanja Uniji košta, ali su, sa druge strane, ogromne koristi za nas, kao građane Srbije, rekla je Miščević i ocenila da bi Srbija, i bez pristupanja EU, morala da obezbedi novac, "kako bi imali kvalitetan vazduh, vodu, zemljište bez nitrata ili upravljanje otpadom".

Prema njenim rečima, migrantska kriza je suviše duboka i predstavlja izazov za sve EU mehanizme, počev od Šengena i Dablina, do granične i kontrole spoljnih granica Unije.

Za sada čitav koncept istrajava i prilagođava se celoj situaciji, istakla je Miščević, koja smatra da je važno što Srbija i druge države Zapadnog Balkana učestvuju u nalaženju pravih rešenja.

Ta rešenja ne mogu biti izvodljiva i održiva, ako se region u tome ne nađe, ne uključi i ne pomogne, zaključila je Miščević.

Izvor: FoNet