TV Most

Specijalni sud za ratne zločine sve je veća kost u grlu Prištini. Uprkos pozivu premijera Ise Mustafe upućenom poslanicima Skupštine Kosova da bez dvoumljenja glasaju za osnivanje suda, pošto će suditi pojedincima, a ne OVK ili narodu Kosova, opozicija najavljuje proteste.

Tonino Picula, evropski parlamentarac iz Hrvatske i šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa BiH i Kosovom, naglašava da „otpori uspostavljanju suda u parlamentu Kosova ne smeju biti maskirani principijelnošću, a motivisani odbijanjem suočavanja sa zločinima koji su neupitno počinjeni” i da „sve žrtve zločina zaslužuju pravdu, bez obzira na to o kome je reč”.

Novi predsednik pokreta „Samoopredeljenje” Visar Imer kaže da bi trebalo ojačati kosovski pravosudni sistem, koji će biti u stanju da se nosi sa svim predmetima koji se dovode u vezu s bilo kakvom vrstom kriminala.

Imeri je najavljujući protest dodao da se ne plaši Saveta bezbednosti UN, jer je, prema njegovim rečima, pitanje Specijalnog suda izvan domena te institucije.

Sud je inače trebalo da počne da radi još u januaru, ali osim opozicije još nema ni potpunu podršku vladajućeg Demokratskog saveza Kosova protiv njegovog, čiji poslanici traže da se osigura da će taj sud istražiti i posleratna politička ubistva njegovih funkcionera.

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga tvrdi, međutim, da će taj sud biti formiran. „Mi smo preuzeli međunarodnu obavezu koja je usvojena u Skupštini Kosova prošle godine sa dve trećine glasova poslanika. Sada smo pri okončanju te obaveze koju imamo”, kazala je Jahjaga u intervjuu za „Koha ditore”, koji je preneo Tanjug.

Uz podsećanje da je Skupština Kosova u aprilu 2014. podržala formiranje ovog suda, Radio Slobodna Evropa prenosi da se trenutno radi na izradi potrebnog zakonodavstva i da će za ovo pitanje biti neophodne i ustavne promene, što podrazumeva dvotrećinsku većinu.

Ali parlamentarna većina je pod znakom pitanja, budući da je juče i kosovski premijer Isa Mustafa, koji je, navodeći da specijalni sud nije uperen protiv takozvane Oslobodilačke vojske Kosova nego da će se „baviti pojedincima”, rekao da bi bilo veoma opasno da u kosovskoj skupštini ne uspe glasanje o tom sudu, jer bi to pitanje bilo prebačeno u Ujedinjene nacije. Kako su ranije objašnjavali analitičari za RSE, UN bi formirale ovaj sud u skladu sa Rezolucijom 1244, a „time bi se državnost Kosova u međunarodnim odnosima u potpunosti negirala”.

Usložnjavanju situacije u vezi sa usvajanjem zakonodavstva za ovaj sud doprinose i pojedini kosovski čelnici koji su lane preuzeli obavezu pred međunarodnom zajednicom za osnivanje ovog suda. Sadašnji ministar spoljnih poslova Hašim Tači nedavno je izjavio da je specijalni sud nepotreban za Kosovo, ali da se to radi zbog produbljivanja partnerstva sa međunarodnom zajednicom. Međutim, dok je Tači bio premijer, u aprilu 2014, isticao je pak da Kosovo ima samo jednu opciju – da sarađuje sa EU i SAD i da formira taj sud.

I ministar pravde u ovoj i prošloj vladi Hajredin Kuči sada drugačije akcentuje ovu temu. U vreme Tačijeve vlade ukazivao je da bi eventualno neprihvatanje ovog suda dovelo u opasnost odnose partnerstva sa SAD. A u januaru ove godine Kuči je rekao da je formiranje specijalnog suda političko pitanje i da nema ništa s pravdom. On je šef tehničkog tima kosovske predsednice Atifete Jahjage koji je pre nekoliko dana završio izveštaj o nacrtu zakona uz ocenu da predlog EU ugrožava funkcionisanje Ustavnog suda i kosovskog pravosudnog sistema.

Pomenutom Jahjaginom oglašavanju svakako je doprineo i nedavni poziv kosovskoj vladi iz Spoljnopolitičkog odbora EP da se da prednost uspostavljanju i saradnji sa posebnim sudom za ratne zločine. S tim u vezi Picula ističe da je uspostavljanje tog suda potrebno kako bi se lakše zatvorila otvorena pitanja iz prošlosti i konstruktivno radilo na boljoj, evropskoj budućnosti.

Na naše pitanje kako međunarodna zajednica može da utiče da se taj zadatak na Kosovu ipak ostvari, Picula odgovara: „Evropske institucije su tu da moderiraju proces – bez njih ne bi bio potpisan ni ključni sporazum Beograd–Priština bez kojeg bi regionalna stabilnost danas bila u većim iskušenjima nego što trenutno jeste. U napretku Kosova na evropskom putu ispite moraju polagati kako samo Kosovo tako i Evropska unija.”

Picula nedavno prihvaćeni izveštaj o napretku Kosova u EP vidi kao „dobar podsetnik novim kosovskim vlastima, kao i evropskim institucijama”, da što brže menjaju stanje nabolje.

S druge strane, Marko Đurić, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, kaže, takođe za naš list, da Srbija podržava mere koje treba da dovedu odgovorne pred lice pravde. „Mi smo više puta naglašavali da smo zainteresovani za sve korake koji vode bliže tome da odgovorni za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji budu izvedeni pred lice pravde. I u narednom periodu nastavićemo da u političkom smislu podržavamo sve mere i aktivnosti koje približavaju licu pravde one koji su još, petnaest godina, a u nekim slučajevima i više, nekažnjeni za ratne zločine, a znamo da oni nikada ne zastarevaju”, naglašava Đurić.

Prištinski list „Ekspres”, pozivajući se na međunarodni izvor, tvrdi da će se pred specijalnim sudom naći više od stotinu lica optuženih za ratne zločine ne samo tokom rata na Kosovu nego i posle njega i da to znaju i u Prištini.

Izvor: Politika