TV Most

Pejović je u intervjuu za Tanjug i portal Juropien Vestern Bolkans istakao da je Vlada Srbije proevropski orijentisana i da to dokazuje, ne samo unutrašnjim delovanjem, već i onim što Srbija prikazuje kroz regionalnu saradnju, odnosno Berlinski proces.

Upitan da prokomentariše to što se iz Brisela može čuti mogućnost da Srbija i Crna Gora u isto vreme uđu u EU, a da bi, kako sada stvari stoje, Crna Gora morala pričekati Srbiju, Pejović je rekao da je Crna Gora "jasna po tom pitanju".

"Nemoguće je govoriti o regionalnom ulasku u EU. Imamo potpuno različite probleme i odnose prema nekim pitanjima, a i u ovom trenutku države imaju različit odnos prema EU. Zbog toga jedino merilo napretka mogu biti individualne zasluge i verujem da svaka zemlja ima svoj put. Ja bih voleo da sve zemlje idu što brže ka EU jer to je u interesu Crne Gore. Ne bi nam smetalo da bilo ko uđe pre nas u EU, pod uslovom da je to zasnovano na politici individualnih zasluga", naglasio je on.

Pejović smatra da danas u regionu ne postoji vlada koja je antievropska.

"Zaista verujem da je svima u interesu da ostvare napredak na evropskom putu jer kada imate toliko očekivanje javnosti da se to dogodi, mislim da nijedna politička elita ne može sebi dozvoliti luksuz da bude protiv učlanjenja u EU", istakao je Pejović.

Govoreći o pravednosti ideje "Evrope u više brzina" i mestu Srbije i Crne Gore u takvoj organizaciji, on je ocenio da Evropa u više brzina može da ima uticaj na politiku proširenja, ali je naglasio da se još ne zna kakav tačno, jer se sama politika nije razvila.

Kao primer, naveo je da se može dogoditi da dođe do rasterećenja unutar EU, odnosno da taj koncept zadovolji i potrebe članica koje žele da idu brže, kao i potrebe onih koje ne žele dublju integraciju.

Na pitanje da li mu se čini kao preambiciozan plan njegova najava da bi do sredine 2018. godine Crna Gora trebalo da otvori sva poglavlja u pregovorima sa EU, on je rekao da veruje da će do letnje pauze ispuniti poslednje merilo u jedinom preostalom poglavlju i da će tada moći da se kaže da je ta zemlja završila svoj deo posla.

"Imamo još sedam poglavlja da otvorimo, s tim što su dva već u Savetu i nadamo se da ćemo ih otvoriti u junu. U četiri preostala poglavlja Crna Gora ispunila je svoje obaveze i predali smo pregovaračke pozicije. Naravno, postavlja se pitanje dinamike unutar zemalja članica, ali ja računam na to da će uzeti u obzir da je Crna Gora odradila sve što je pred nju bilo postavljeno kao izazov", rekao je Pejović.

Upitan kada očekuje završetak pregovora i članstvo Crne Gore u EU, Pejović je istakao da pored spremnosti Crne Gore treba imati na umu stanje u regionu, jer "Crna Gora nije ostrvo i ne nalazi se daleko od drugih suseda, kao i budući razvoj situacije u samoj EU.

On je dodao da Crna Gora planira da u EU uđe u narednoj sedmogodišnoj fiskalnoj perspektivi, koja počinje od 2021. godine.

Osvrnuo se i na visok stepen podrške učlanjenju Crne Gore u EU koji iznosi 76 odsto ocenivši da je ključno što je ta zemlja poslednjih godina radila na tome da svim građanima objasni koje su to konkretne koristi od EU.