TV Most

Predsednik je položio venac uz najviše državne i vojne počasti svim učesnicima bitke na Košarama.

Vence i cveće položili su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, diplomatski predstavnici Belorusije, Kipra, Katara, Venecuele, Mjanmara, Kube i Mađarske i predstavnici boračkih organizacija.

Spomenik je podignut na inicijativu Saveza boračkih organizacija Srbije.

Napad OVK bio silovit

Napad pripadnika OVK bio je silovit i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada.

Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200.

Proleća 1999, na svega stotinak graničara udarili su teroristi OVK, tako i pripadnici regularne albanske vojske i NATO snaga.

Agresori su takođe na raspolaganju imali 24 helikoptera tipa Apač, 30 tenkova, 24 oklopna transportera i 24 višecevnih bacača i 67 dana su dejstvovali na naše vojnike.

U odbrani granice od tog, daleko nadmoćnijeg neprijatelja, život je izgubilo 108 pripadnika vojske Jugoslavije.

Karaulu Košare napala je operativna grupa "Jastreb", iz sastava NATO snaga, koja je brojala oko 5.000 ljudi, uz oko 5.000 pripadnika OVK, kao i pripadnike regularne albanske vojske, a u njihovom sastavu bili su i helikopteri "Apač", "Blek hok", avioni "A10 Tanderbolt", koji su sručili vatru na našu 125. motorizovanu brigadu.

Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.

U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica VJ a zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.

Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.

Prisluškivanjem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minobacače, veoma precizno navodili ljudi koji su govorili italijanski i francuski.

Izviđači su na neprijateljskim uniformama viđali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa ljiljanima.

Svest da ukoliko padne linija fronta na Košarama, kreću mnogo ozbiljniji sukobi sa OVK i NATO, sa neizvesnim krajem, držala je moral na visokom nivou.

Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka - što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.

Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.

Glavninu graničnih jedinica na Košarama pre bitke činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina, a u bici za Košare u redovima VJ borio se veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva.

Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara.