TV Most

"Dakle, EU će planirati da Srbija postane punopravna članica EU, što znači da to može da se desiti i ranije", rekla je Joksimović.

Ovo je, objašnjava, veoma važno, imajući u vidu da EU sprema novi budžetski ciklus koji podrazumeva da se moraju odvojiti sredstva za novi proces proširenja.

"Ukoliko ne postoji takva budžetska stavka, onda je nemoguće da do takvog procesa u budućnosti dođe. Dakle, EU će u svom narednom ciklusu predvideti da dođe do novog proširenja, samim tim ovo je ohrabrujuća vest za nas", smatra Joksimović.

Ona u razgovoru za Tanjug ocenjuje bi za čitav region bilo od velikog značaja ukoliko bi postojala mogućnost da u razumnom roku dođe do poboljšanja i normalizacije odnosa između Rusije i zapada.

Međutim, bez obzira na određene vrste najava za sada se, kako kaže, beleže samo negativni trendovi.

S druge strane, Joksimovićeva kaže da je ohrabrujuća izjava nemačkog ministra spoljnih poslova, Zigmara Gabrijela, koji je rekao da je "u interesu Nemačke da sa Rusijom ostvari bolje kontakte".

"Ovo se, dakle, ozbiljno razmatra u EU, a 2025. nije ni blizu ni daleko, ali je dovoljan vremenski period kada možemo očekivati da će doći do pomeranja u međunarodnim odnosima i da će možda otežavajuće okolnosti koje nosi poglavlje 31 biti skinute sa dnevnog reda", smatra Joskimović.

Predsednica Centra za spoljnu politiku, međutim, kaže da u ovom trenutku ne postoji suštinska najava Evropske unije o početku pregovora sa Srbijom u smislu otvaranja poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu politiku, te primećuje takođe da u ovom trenutku za Srbiju postoje otežavajuće okolnosti vezane za otvaranje ovog poglavlja.

Iako je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pre nekoliko dana najavio "da bi u oktobru Srbija trebalo da se uključi u pregovore o otvaranju poglavja 31, Joksimović smatra da "to u ovom trenutku nije u planu".

Ona, naime, navodi da još nije izašao izveštaj sa skrininga u vezi s poglavljem 31, pa prema tome, kako kaže, ne treba očekivati da će ono biti otvoreno, naročito ne u sledećem krugu poglavlja koja su najavljena do kraja ove godine, a koja se prevashodno odnose na ekonomske teme.

Joksimović takođe smatra da je teško govoriti o tempu otvaranja poglavlja, odnosno o tome u kojem trenutku će poglavlje 31 doći na red.

"Važno je da tempo otvaranja poglavlja bude konstantan, da to bude proces koji ima svoj neometani tok i što budemo brže otvarali poglavlja i kvalitetnije se usaglašavali sa propisima EU, to će i godina našeg približavanja, odnosno punopravnog članstva doći u kraćem roku", uverena je Joksimović.

Ona napominje da je poglavlje 31 obično jedno od jednostavnijih poglavlja u pregovorima sa EU, ali da u ovom trenutku za Srbiju postoje određene otežavajuće okolnosti vezane za pregovore o tom poglavlju.

"Interesi direktno vezani pre svega za Kosovo dovode do određenog raskoraka o usaglašenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u ovom trenutku. Očekivanja su da će usaglašenost biti potpuna do ulaska Srbije u EU", navodi Joksimović.

Na pitanje šta osim Kosova može da bude otežavajuća okolnost u pregovorima o otvaranju poglavlja 31, Joksimović odgovara da je "normalizacija odnosa Beograda i Prištine deo poglavlja 35, ali da kao takvo predstavlja paralelni proces koji se pođednako mora unapređivati zbog usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom i otvaranjem drugih poglavlja".

"Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine predstavlja politički kriterijum sa kojim je Srbija suočena na putu ka evropskim intergracijama. S druge strane, činjenica da jedan deo zemalja nije priznao nezavisnost Kosova i s obzirom na potrebu i želju Srbije da se proces integrisanja Kosova u međunarodne institucije ne nastavi na način kako je do sada bio slučaj, potrebni su nam saveznici u ovom procesu", kaže Joksimović.

Ona napominje i da EU povremeno sa nekim zemaljama ima odnose koji podrazumevaju kritike i uvođenje sankcija ili mera sa kojima Srbija u ovom trenutku iz sopstvenih interesa ne može da se usaglasi.

Ipak, Joksimović je uverena da na dnevnom redu pregovora o poglavlju 31 Srbija u svojoj spoljnoj politici neće biti uslovljena opredeljivanjem "Brisel ili Moskva".

"Veoma je jasna spoljnopoliticcka opredeljenost Srbije ka evropskim integracijama. Ne postoji takva vrsta uslovljavanja niti se od Srbije u ovom trenutku zahteva da uvede sankcije Rusiji jer to je kljuccni momenat kada govorimo o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom", napominje Joksimović.

Ona podseća da poglavlje 31 podrazumeva sve mere i spoljnopolitička sredstva koja EU primenjuje prema trećim partnerima, a to su najčešće sankcije i rezolucije kojima se osuđuju potezi pojedinih zemalja.

EU na godišnjem nivou radi izveštaje o usklađenosti zemalja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU što se obično izražava u procentima.

"Kada je u pitanju Srbija ti procenti variraju, ranijih godina su bili 80-90 odsto, pa su se spustili na 65-70, ali u ovom trenutku nemamo taj presek. Da bismo znali koliko smo se ove godine usaglasili sa odlukama EU, moraćemo da sačekamo početak sledeće godine kada će izaći izveštaj za 2017", rekla je Joksimović.