TV Most

„Zlatni krst kneza Lazara“ – Zlati Kocić, istaknutoj pesnikinji iz Beograda, za sveukupno književno stvaralaštvo.

Pesnikinja Zlata Kocić je ostvarila svoj jedinstveni pesnički izraz gradeći gotovo hermetičnu formu pronađenu u spoju himni sa avangardnom poezijom, a oneobičavanje u jeziku poziva na sabornost i ukazuje da u mračno vreme, poezija ipak ne mora da govori tamno. Poezija Zlate Kocić od prvih do poslednjih zbirki predstavlja poeziju široko zasnovanog konteksta, spoja hrišćanske tradicije sa predačkim folklornim motivima te asocijacija na stvarnost u kojoj su se pesnikinja i junak njenih pesama našli. Najbolje pesnikinjino ostvarenje jeste spev Lazareve lestve u kome prepoznajemo spoj biblijske i mitske tradicije (ostvarene već u samom naslovu) koje upućuju na Lazara Vitanijskog ili četvorodnevnog sa Svetim knezom kosovskim Lazarom, i savremenim stanjem u zemlji – Lazaretom (karantinom za zaražene) i njegovim stanovnicima Lazaronima (prosjacima). Izlaz iz takve stvarnosti pesnikinja pronalazi u duhovnom preobraženju (uspinjanjem Lazarevim lestvama) duhovnom i nacionalnom vaskrsenju.

Zlata Kocić je dobitnik značajnih književnih nagrada: „Zmajeva nagrada“, „Žička hrisovulja“, „Jefimijin vez“, „Đura Daničić“, „Nolitova nagrada“, „Disova nagrada“.

„Gračanička povelja“ – Ranku Risojeviću, književniku iz Banja Luke

Potonje romane Ranka Risojevića karakteriše tematizovanje prostora Banja Luke u širem istorijskom kontekstu. Nesklon formalnim eksperimentima, Risojević pokazuje poverenje u moć priče i pripovedanja. Na tematskom planu, njegovi romani otkrivaju sudbinih različitih junaka koji predstavljaju različite društvene grupe i političke orijentacije, čime nude uverljivu slike različitih epoha. Istovremeno, putem neobičnih i neočekivanih istorijskih analogija Risojevićava proza teži da dosegnu univerzalno, gotovo arhetipsko sagledavanje ljudske sudbine u istoriji.

„Kondir Kosovke devojke“ – Selimiru Raduloviću, pesniku iz Novog Sada

Poezija Selimira Radulovića ističe se religioznom tematikom i usvajanjem žive pesničke tradicije, kako svetske tako i nacionalne, oličene u imenima poput Helderlina, Rilkea, Trakla, NJegoša, Laze Kostića i Disa. Na ovim temeljima Radulović ispisuje samosvojan pesnički opus, koji dokazuje vitalnost i umetničku relevatnost srpske religiozne poezije i u 21. veku, te na taj način izmiče očekivanom nihilističkom horizontu očekivanja.

„Pero despota Stefana Lazarevića“ – Vladimiru Kecmanoviću, piscu iz Beograda

Proza Vladimira Kecmanoća poslednjih godina pobuđuje veliko interesovanje čitalaca i kritike, koliko osobenim stilskim rešenjima, koja već sama po sebi predstavljaju lep doprinos istoriji srpske književnosti, toliko i sugestivnom i uspelom književnom dočaravanju tragične prirode građanskog rata u Bosni, devedesetih godina prošlog veka. Ova proza zato predstavlja živ dokaz vitalnosti srpske književnosti i njene spremnosti da se na intelektualno pošten i estetski relevantan način suoči sa najtraumatičnijim stranicama skorašnje istorije nekad zajedničke zemlje.

Nagrade će biti dodeljene na centralnoj manifestaciji „Vidovdansko pesničko bdenije“ u porti manastira Gračanica, 27. juna 2017. sa početkom u 20 časova.

Izvor: Radio Gračanica