TV Most

Ukupno kreditiranje privatnog sektora u tom regionu je u februaru ove godine poraslo za osam odsto na godišnjem nivou, što je skladu sa snažnim realnim rastom BDP-a i investicija, pokazuju rezultati ovog istraživanja.

 

Kreditiranje domaćinstava i nefinansijskih korporacija je u porastu, dok je povećanje kreditiranja korporativnog sektora i dalje usporeno, piše u zajedničkom saopštenju Evropske investicione banke (84, EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (84, EBRD) i Međunarodnog monetarnog fonda (84, MMF), dostavljenom Tajnugu.

 

Mada su domaći depoziti ostali glavni izvor finansiranja, banke u CESEE su ponovo 2017. godine počele da koriste inostrane izvore finansiranja.

 

U izveštaju se dodaje da je, izgleda, proces razduživanja zapadnih banaka u regionu stigao do kraja, pri čemu je njihova izloženost prema regionu ostala stabilna u 2017. godini, na oko 630 milijardi dolara. Taj iznos predstavlja 15 odsto BDP-a regiona, što je pad u odnosu na nivo od 21 odsto BDP-a regiona iz trećeg kvartala 2008. godine.

 

Obim finansiranja stranih banaka je i dalje znatno ispod pretkriznog nivoa u većini zemalja, uz izuzetak Albanije, Češke, Makedonije, Crne Gore i Turske.

 

Najniži nivo NPL-ova poslednjih sedam godina 

 

Istovremeno, najnoviji podaci o nivou NPL-ova u tom regionu ukazuju na dalje poboljšanje situacije, budući da su loši krediti pali na najniži nivo u sedam godina, na 42,8 milijardi evra zaključno sa 30. septembrom 2017. godine, što je za 15,9 procenata manje u odnosu na prethodnu godinu.

 

Prosečan nivo NPL-ova za region CESEE iznosi 5,3 odsto, i niži je za 1,4 procentna poena na godišnjem nivou.

 

Međutim, u ovom pogledu su prisutne velike razlike među zemljama tako da se procenat NPL-ova kreće u rasponu od 0,7 odsto u Estoniji do 14,8 procenata u Albaniji.

 

U pet od 17 zemalja CESEE, udeo NPL-ova u ukupnim kreditima je i dalje na visokom nivou od preko 10 procenata (84, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska i Srbija), iako su sve te zemlje zabeležile poboljšanja u 2017. godini, piše u izveštaju.

 

Najveći pad NPL-ova na godišnjem nivou zabeležen je u Srbiji, za 7,3 procentna poena, a slede Albanija i Mađarska sa smanjenjem od 6,5 i 4,2 procentna poena, respektivno.

 

Pored kontinuirane prodaje NPL-a, oporavak privrednog rasta i strukturne reforme, kao što su stroža politika otpisa i bolja procedura rešavanja NPL-ova, dodatno su pomogli rešavanju tog problema u regionu.

 

Iako postoje značajne razlike između zemalja, većina jurisdikcija je nastavila da sprovodi reforme kako bi otklonile preostale prepreke za rešavanje i prodaju NPL-ova, piše u izveštaju uz napomenu da su u tome imale podršku evropskih regulatora koji su doneli niz novih inicijativa kako bi se članice Unije iz CESEE i zemlje kandidati za ulazak u EU usklade sa najboljim evropskim praksama.