:

:

TV Most

Foto: Foto RTS

clock

Jul 01, 2018   20:40

0

102

Obnovljeno 70 odsto objekata u Hilandaru, sledi Igumenarija


Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, koji je pre dve nedelje boravio na Hilandaru gde je i održana sednica Komisije za Hilandar, na čijem je čelu, rekao je Tanjugu da je zadovoljan tokom obnove i da ovako temeljna rekonstrukcija manastira do sada nije rađena.



"Zbog nedostatka sredstava uglavnom se samo "dograđivalo i krpilo", i da je sada prilika da se uradi sve ono što stručnjaci procenjuju da je potrebno. Reč je o osetljivim procesima rekonstrukcije i restauracije, jer je svaki santimetar u Hilandaru dragocen i od istorijskog značaja", kaže on.



Arhitekta-konzervator prof. dr Mirko Kovačević, koji je od 1983. zadužen za radove u Hilandaru, a od 2004. je glavni arhitekta obnove manastira, objašnjava koliko je važna obnova Belog konaka.



"Reč je o jednom od tri najstarija autentična konaka iz perioda s početka 16. veka sačuvanih na Svetoj gori. On je u donje dve etaže imao potpuno sačuvane originalne kelije iz vremena oko 1600 godine sa vratima, prozorima, nameštajem, sve je to izgorelo", objašnjava Kovačević u razgovoru za Tanjug.



Kako kaže izgorela su i četiri paraklisa (male crkve) od 12 koliko ima Hilandar, od toga jedan potpuno u Belom konaku.



"Paraklis Svetog Nikole je ostao, ali je živopis izgubio boju, pariklisi Svetog Save i Svetog Dimitrija su malo oštećeni požarom, ali pošto prilikom gradnje to nije dobro urađeno, 2015. se veći deo srušio, tako da od ta dva paraklisa imamo samo istočne delove", objašnjava Kovačević.



Dodaje da kod objekata gde su sačuvani spoljni zidovi, nije bilo problema obnoviti ih, ali kod Belog konaka, koji će biti završen za mesec dana, morali su sve da grade, a donji delovi koji su ostali, uklopljeni su u zdanje.



Trpezarija, koja se trenutno obnavlja, malo je stradala od požara, ali je ona poslednji put konzervatorski tretirana dvadesetih godina 17. veka.



"Trpezarija datira od Svetoga Save, ali je veliku obnovu uradio kralj Milutin oko 1300. godine. Pošto od 17. veka na njoj ništa nije rađeno, deo krova je istrulio i na osloncima je ponegde došlo do propadanja drvenih greda tako da će morati da se napravi dodatna konstrukcija", objašnjava Kovačević.



U trpezariji su do 1926. postojali kameni stolovi, što je slučaj samo sa prva četiri u rangu manastira od 20 koliko ih ima na Svetoj gori (Velika larva, Vatoped, Iviron i Hilandar). Sačuvano je nekoliko originalnih, uključujući igumanski -jedini koji nije iznet 1926. i po ugledu na njih će se napraviti novi.



Što se tiče Igumenarije, odnosno igumanske kelije i Dohije (podruma), Kovačević naglašava da postoje dva problema - zid na zapadu se pomera i ostaci zidina iz 5.i 6. veka otkriveni prilikom raščišćavanja terena moraju se sačuvati prilikom obnove.



Kako kaže, prilikom raščišćavanja ruševina u Dohiji naišlo se na ostatke zida iz perioda rane Vizantije, kao dokaz postojanja građevina i pre nego što je Georgije Hilandaris u 10. veku krenuo da gradi Hilandar.



Riznica i biblioteka, objekat koji je izgoreo 1722. ali je obnovljen tek u 20. veku i najmlađi je na Hilandarom i danas ima veliki problem sa vlagom, jer su pesak i šljunak za izgradnju doneti sa mora sa velikom količinom soli.



Kovačević kaže da su 2000. napravili duple zidove i sistem za izvlačenje vlage, čime su malo smanjili vlagu, ali problem nije definitivno rešen, zbog čega je neophodno izmeštanje riznice.



"Postoje projekti da se prostor u donjim etažama Dohije iskoristi za izlaganje predmeta iz Riznice, a za depoe još nemamo rešenje. Imamo nešto u Južnoj mali, u južnom delu manastira, gde je biblioteka sa savremenim knjigama iz poslednja dva veka i biblioteka inkunabula, prvoštampanih knjiga, i one su sigurne, ali ikone i rukopisne knjige su problem, jer su u Riznici", objašnjava Kovačević.



Podseća da se u Riznici čuva Tipik Svetog Save iz 1199, puno povelja, od Nemanjića i Hrebeljanovića, mnogo rukopisnih knjiga, knjiga iz 12. veka, zatim 13. i 14. veka, tu je mozaička ikona Bogorodice sa kojom je u rukama, po predanju, Stefan Nemanja izdahnuo, kao i rukom slikane ikone iz 13. i 14. veka, pa poklon ruske carice Jelisavete - pozlaćeno jevanđelje dužine 70 santimetara.



Sagovornik Tanjuga naglašava da i drugi objekti, koji nisu izgoreli, zahtevaju obnavljanje, jer dugo ništa nije rađeno, poput Pirge kralja Milutina iz 14. veka i konaka na jugu u kome je bolnica.



"Sedamdesetih godina je bilo 16 monaha u Hilandaru, od toga polovina nemoćni starci, a manastir nije imao ni sredstava za održavanje objekata, tako su tek devedesetih godina krenuli ozbiljniji radovi, tada već na obnovi".



Promenjen je krov na Pirgu Svetog Đorđa što je najstarija građevina u manastiru, početkom osamdesetih godina je na jugu drvena konstrukcija zamenjena betonskom, ali bolnica zahteva temeljnu obnovu.



Napominje da Hilandar nije samo utvrđena celina, da ima preko 20 kelija u Kareji, koje takođe treba održavati i obnavljati, a tu je i Crkva svetog Vasilija koju konstantno ugrožava zapljuskivanje mora i velika količina soli.



U proteklih 10 godina Srbija je za obnovu Hilandara izdvojila 795 miliona dinara, a samo za ovu godinu opredeljeno je 80 miliona.



Do sada je obnovljen Veliki konak sa blizu 3.000 kvadratnih metara korisnog prostora, podignut između 1816. i 1820. godine, koji je već nekoliko godina u funkciji, 2007. je otvoren Sinodik iz 1814. na samom ulazu u manastir, prvi obnovljeni objekat nakon požara, kao i ulazni deo koji se nadovezuje.


Izvor: Tanjug

0 Komentara

Postavi komentar

Napiši svoj komentar ovde. Tvoja email adresa neče biti vidljiva