TV Most

Tokom rata u Bosni i Hercegovini porušeno je blizu 800 verskih objekata. Najviše džamija, zatim pravoslavnih i katoličkih crkava. Crkva Svete Trojice - ili saborna mostarska, minirana je 1992. godine. Impozantna građevina, visoka čak 30 metara svedena je na metar osnove koji je štrčao iz zemlje. Obnova, ili bolje reći, izgradnja nove crkve, traje već sedmu godinu.

U crkvu je ugrađeno 70 odsto kamena iz stare crkve, Nakon eksplozije njeni delovi leteli su stotinama metara, po celom Mostaru.

Mesta sastava starog i novog kamena se prepoznaju po boji. Oni koji su ga ređali nadaju se da niko više neće morati da krpi bogomolje.

"Očekujemo da crkva neće više nikome smetati i da će tu biti još mnogo vekova", kaže radnik Predrag Terzić.

Na pitanje kakva je ljudska razlika između njih koji grade i onih koji ruše crkve i džamije, Hercegovci diskvalifikuju poređenje.

Radnik na obnovi crkve smatra da se rušitelji ne mogu nazivati ljudima.

Saborna crkva bi trebalo da bude potpuno završena do 2020. godine kada eparhija slavi 800 godina od osnivanja. Od 25 hiljada Srba pre rata, u Mostaru ih je sad tek oko četiri hiljade. U crkvi kažu, da žure zbog tih preostalih.

Mostarski paroh Radivoje Krulj napominje da pravoslavna crkva za Srbe u Mostaru znači život.

"I za sve građane grada Mostara ona je jedan od simbola po kome je razglednica grada uvek bila prepoznatljiva", kaže Krulj sa nadom da će to ona opet i biti.

Nisu želeli da tuže grad, kanton i Federaciju.

"Mi smo se trudili da izgrađujemo pomirenje, da izgrađujemo suživot i da obnova Saborne crkve bude istovremeno doprinos obnovi Mostara i doprinos suživotu i pomirenju", poručuje Krulj.

Obnovu crkve su u najvećoj meri omogućili poreski obveznici iz Republike Srpske i Srbije, preko svojih institucija – vlade i predsednika.