TV Most

Ministar kulture i infrosmisanja Ivan Tasovac istakao je da je interes i Vlade Srbije i Ministarstva kulture da slučaj ubistva Churuvije dobije sudski epilog, da počinioci budu kažnjeni i da se rasvetli politička pozadina ubistva.

"To je ne samo zakonska, već moralna obaveza prema porodici, žrtvi, društvu, ali i celokupnoj novinarskoj zajednici", rekao je Tasovac u Svetogorskoj 35, na mestu gde je, na Uskrs 1999. tokom NATO bombradovanja ubijen Churuvija.

Tasovac je istakao da je bezbednost novinara prioritet, kao i da je cilj da i drugi nerasvetljeni slucajevi ubistva novinara budu dovedeni do sudskog procesa.

Presednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović izrazila je nadu da će Churuvija, kao i njegova porodica, ali i novinari, dočekati pravdu ove godine.

Ona je podsetila da bi suđenje trebalo da počne za mesec dana, a da danas u Beogradu postoji ulica Slavka Churuvije, kao i fondacija koja nosi njegovo ime, što je važno kao sećanje na njegov lik i delo.

Predsednik NUNS Vukašin Obradović rekao je da je država učinila važan korak podizanjem optužnice za ubistvo novinara Churuvije i da se očekuje da se dobiju odgovori na konkretna pitanja - ko su ubice, ali i ko su nalogodavci.

"Bez odgovora na ovo drugo pitanje, bojim se da istina neće biti kompletna", rekao je Obradović.

Početkom marta ove godine Specijalni sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv četvorice pripadnika nekadšnje Državne bezbednosti (DB) kojom ih tereti za ubistvo Churuvije 1999. godine.

Tužilaštvo je optužilo tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića, šefa beogradskog centra DB Milana Radonjića, glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi Resora Ratka Romića i pripadnika rezervnog sastava tog resora Milana Kuraka.

Radonjić i Romić su u pritvoru, Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdrzavanju kazne zatvora od 40 godina, a Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Fondacija "Slavko Churuvija" saopštila je ranije da država svojim delovanjem mora da pruži uveravanje da suđenje optuženima za Churuvijinu smrt nije samo posledica jednokratnog gesta političke volje.

"To mora biti pouzdani znak trajnog institucionalnog opredeljenja da su sloboda misli i govora vrednosti kojima Srbija suštinski teži i koje je spremna da brani po svaku cenu", ističe se u saopštenju.

Prema podacima NUNS-a, samo u 2014. godini bila su 22 slučaja pretnji ili fizičkih napada na medijske radnike i medije, a u najvećem broju tih slučajeva počinioci su ostali nepoznati ili poznati ali nekažnjeni.

Izvor: Tanjug