TV Most

Huper, koji je rukovodilac Grupe za međunarodno javno pravo i politiku rekao je u intervjuu za Glas Amerike da se ipak nada da će se naći načina da poslanici ponovo glasaju pošto će u suprotnom, po njegovoj proceni, početi destabilizacija Kosova.

"To je bila jedna od najznačajnijih odluka koju je trebalo da donesu još od završetka rata 1999 godine. Ova odluka je predstavljala korak nazad i stvarno sam se iznenadio da uprkos svim ohrabrenjima koje su SAD dale Kosovu za donošenje te odluke, za koju je svako u Vašingtonu shvatao koliko je teška, skupština nije uspela da obezbedi neophodnu dvotrećinsku većinu", rekao je on.

Huper je dodao da je uveren da nije kasno da se ta odluka promeni i da to ne treba da bude poslednje glasanje i konačna reč građana Kosova izrečena preko poslanika.

On je pozvao kosovske vlasti da iznađu načina kako bi se ponovo glasalo u parlamentu, uz napomenu da "ne moraju da žure i da još jednom razmotre situaciju i da analiziraju ozbiljnu štetu koja bi bila naneta bilateralnim odnosima sa SAD ukoliko ta odluka ne bi bila korigovana".

Na pitanje kakve bi mogle da budu posledice ne samo po bilateralne odnose sa Vašingtonom, nego i sa evropskim prestonicama koje su podržale Kosovo, ali i na njegovu budućnost, Huper je odgovorio da bi se to posebno odnosilo na odnose sa Nemačkom koja je, kako je ukazao, činila ozbiljne i stalne napore da posreduje u uspostavljanju boljih odnosa Beograda i Prištine.

On takođe smatra da bi bilo "daleko teže za prijatelje Kosova u Kongresu da ga podržavaju podjednako snažno kao u prošlosti".

"Ali, u Evropi bi ta odluka nanela štetu pokušaju približavanja Kosova Evropskoj uniji i stvaranju puta ka učlanjenju. To je takođe i korak nazad u pokušajima Kosova da uđe u NATO za šta smatram da je od kritičnog značaja i zbog toga mislim da bi zbog odnosa Kosova sa SAD i sa Evropom, zbog njegove budućnosti u NATO i EU bilo neophodno da da se organizuje još jedno glasanje i da se usvoji zakon", podvukao je.

Na pitanje šta bi za Kosovo značilo formiranje tog suda odlukom Saveta bezbednosti UN, Huper je rekao da bi to bio gori scenario, jer bi u tom slučaju UN postale partneri Rusiji, a stanovništvo Kosova ga ne bi smatrao legitimnim, za razliku od suda koji bi bio formiran odlukom parlamenta.

"Ukoliko bi Savet bezbednosti formirao sud, to bi bio početak procesa koji bi predstavljao povratak na staro, gde se stvari pogoršavaju i gde bi se pogoršavale alternative za Kosovo. Ukoliko ne bude prihvaćen sud koji podržavaju SAD, kako će se gledati na sud koji podržava Savet bezbednosti", upitao je on.

Huper je procenio da bi, ukoliko se nastavi sa insistiranjem da se sud ne formira ni u skupštini ni u SB UN, to za Kosovo značilo nazadovanje, a od zemlje za koju se tražio način za unapređenje odnosa sa EU, sa NATO, za jačanje ekonomije, došlo bi se do pojačanih strasti, "ogrtanja u zastave", jačanja nacionalizma...

"U takvoj situaciji nema napretka, već samo nazadovanja. Ukoliko se situacija ne promeni vidim samo destabilizaciju Kosova, a to bi za sobom povlačilo veoma ozbiljne posledice", ponovio je za kraj razgovora ekspert za balkanska pitanja.

Izvor: Tanjug, Glas Amerike