TV Most

"S obzirom da se približava zima, nesumnjivo je da ćemo se suočiti sa vanrednom situacijom u regionu i humanitarnom krizom velikih razmera, ako svi relevantni akteri na međunarodnom, regionalnom i lokalnom nivou ne pronađu bolje koordiniran pristup i međusobno se ne podrže na komplementaran i međusobno osnažujući način," rekao je Dačić.

On je istakao da problem izbeglica nije od juče da su svi svesni da neće biti brzo rešen.

"Zbog toga je neophodno odlučno i odgovorno delovanje cele međunarodne zajednice na utvrđivanju kratkoročnih, ali i dugoročnih rešenja kako u pogledu pružanja hitne humanitarne pomoći, tako i na suzbijanju ključnih uzroka masovnih migracija", rekao je Dačić na 66. zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR-a u Ženevi.

Prema njegovim rečima, Srbija se nalazi na jednoj od glavnih ruta velikog talasa migranata, a od početka ove godine do danas državnu granicu Srbije prešlo je preko 170.000 migranata, pet puta više u odnosu na 2014.godinu.

ÄŒinjenica da je ukupno podneto oko 600 zahteva za azil, govori da željena destinacija izbeglica i migranata nije Srbija, već države članice Evropske unije, dodao je Dačić.

On je naveo da Vlada Srbije, u saradnji sa UNHCR-om, Crvenim krstom i nevladinim organizacima, čini sve da migrantima tokom boravka u Srbiji bude omogućen odgovarajući prihvat.

Prepoznajući potrebu hitnog i koordinisanog delovanja, Vlada Srbije je 18. juna ove godine osnovala Radnu grupu za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova, a početkom septembra usvojila Plan aktivnosti u slučaju povećanog priliva migranata i odluku o otvaranju posebnog namenskog računa za prikupljanje donacija za migrante.

"Ono što je jednako važno je da ulažemo vanredne napore na pojačanoj kontroli granice, sprečavanju kriminalnih aktivnosti krijumčara i trgovaca ljudima koji eksploatišu nesreću ovih ugroženih ljudi", rekao je Dačić.

Srbija smatra da rešenje kompleksnog izazova sa kojim se trenutno suočavamo ne može biti u parcijalnim i lokalnim koracima kao što su zatvaranje granica, blokiranje teretnog saobraćaja i podizanje ograda, već u saradnji država, jedinstvenom odgovoru cele Evropske unije i angažmanu celokupne međunarodne zajednice, istakao je Dačić.

Srbija, ukazao je, ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama i interno raseljenim licima, a u zemlji i danas boravi 44.000 lica u statusu izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se država brine već dve decenije, kao i preko 200.000 interno raseljenih lica, koja su bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju posle 1999. godine.

"Duboko sam uveren da iznalaženje trajnih rešenja za problem dugotrajnog raseljenja mora ići paralelno sa rešavanjem aktuelne izbegličke krize. Verujem da je naš zajednički stav da ljudi u dugotrajnom raseljenju ne smeju biti zaboravljeni", istakao je Dačić.

On je podstio da Srbija nije prihvatila preporuku UNHCR iz aprila 2014. godine o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine.

"ÄŒinjenica da se godinu i po dana nakon objavljivanja preporuke, izbeglice iz Hrvatske i dalje suočavaju sa ozbiljnim preprekama u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, po pitanju obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama i slično govori u prilog našem stavu", rekao je Dačić.

Dodatno, kako je istakao, zabrinjavaju pojačani incidenti, diskriminacija i govor mržnje prema pripadnicima srpske manjine u Hrvatskoj, uključujući povratnike, što za logičnu posledicu ima da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za lokalnu integraciju u Srbiji, jer im povratak, kao vid trajnog rešenja, suštinski i nije na raspolaganju.

"Očekujemo da drugi šestomesečni izveštaj UNHCR-a koji smo očekivali u maju ove godine, objektivno prikaže situaciju na terenu i da bude dostavljen svim državama članicama Izvršnog komiteta", istakao je Dačić.

Prema njegovim rečima Srbija pridaje veliki značaj regionalnom procesu za rešavanje problema izbeglica i punoj realizaciji Regionalnog stambenog programa.

"Želeo bih da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava", rekao je Dačić.

Očekujemo da u saradnji sa državama partnerima, kao i UNHCR-om, EU, OEBS-om, Razvojnom bankom Saveta Evrope, državama donatorima, učinimo vanredne napore kako bi ovaj Program bio u punoj meri implementiran, bez postavljanja rokova koje države korisnice ne mogu ispuniti.

Šef srpske diplomatije je podsetio i da se, nakon 16-godišnjeg prisustva međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji, u Pokrajinu, od preko 200.000 interno raseljenih lica, vratilo manje od 5 odsto, od čega je tek polovina ostvarila održiv povratak.

"Podsećam da je prema rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak raseljenih jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM", kazao je Dačić.

Prepreke održivom povratku na KiM su, između ostalog, loša bezbednosna i ekonomska situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika i slično, naveo je Dačić.

"Očekujem da zajedničkim naporima, u saradnji sa UNHCR-om i drugim relevantnim akterima, učinimo više na iznalaženju pravičnih, trajnih rešenja za ovu populaciju," zaključio je Dacić.

Obraćajući se skupu u svojstvu predesedavajućeg OEBS-a, Dačić je istakao da na Jugu Kavkaza, OEBS, UNHCR i EU u okviru druge rande grupe Ženevskim međunarodnih razgovora rade zajedno na humanitarnim pitanjima, posebno onim koja se odnose na interno raseljena lica i izbeglice.

Napominjući da su se veličina, sastav i pravac tokova migracija u, ka i u prostoru OEBS-a značajno evoluirali na nepredvidljve načine od 1975. godine, Dačić je istakao da je organizacija adekvatno reagovala razvojem svojih mehanizama.

"Danas smo veoma aktivni na ključnim frontovima kao što su zaštita žrtava trgovine ljudima uključujući duž ruta migracija, podrška kapacitetima upravljanja granicom država, ali i na planu stvaranja adekvatnih uslova u domaćim društvima", rekao je Dačić.

Izvor: Tanjug