TV Most

Prema njegovim rečima, osim depolitizacije, predstavnici nacionalnih manjina su na ranijim skupovima izneli zamerke na zakonske odredbe o upotrebi srpskog jezika i izveštavanje u medijima i zalagali se za dodatno finansiranje nacionalnih saveta.

"Zahtev za depolitizaciju proistekao je iz unutrašnjih potreba jer nacionalni saveti često predstavljaju polje za delovanje političkih stranaka. S druge strane, međunarodni stručnjaci i organizacije civilnog društva ukazuju da prema Ustavu nacionalni saveti treba da se bave kulturom i zaštitom identiteta, a ne nekakvi manjinski parlamenti", objasnio je Bošnjak.

On je izrazio očekivanje da će se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina naći pred poslanicima u Skupštini Srbije u martu sledeće godine.

Predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Jene Hajnal naglasio je da postojećem Zakonu nisu potrebne samo kozmetičke promene i da izmene i dopune treba treba da pruže garanciju manjinskih i ljudskih prava ne samo za nekoliko narednih nekoliko već za ubuduće.

"Sada kada smo na putu ka EU treba da uradimo zakonski okvir, jer kad budemo u Evropi neće imati smisla da govorimo o tim pitanjima. U ovom zakonu treba da se vidi koji je put za manjine, ali i za sve građane Srbije kako bi bila ostvarena prava koja svaka manjina očekuje od države", rekao je Hajnal dodavši da je važno što u izradi novog dokumenta učestvuju svi Saveti nacionalnih manjina u Srbiji.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Milan Antonijević smatra da izmenama i dopunama zakona iz 2009. treba da postigne depolitizacija Nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da se uvede veća transparentnost njihovog finansiranja što je, kako kaže, zahtev Ministarstva i EU.

"Treba razraditi i delove koji se tiču medija i regulativnog tela za elektronske medije i njegovog uključivanja u ova pitanja. Ovo je dobar korak, treba da sednemo i čujemo nacionalne manjine kako bi se doneo zakon koji je plod konsenzusa struktura koje ga predlažu i nacionalnih manjina", rekao je Antonijević.

Predsednik Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog saveta Mirko Bajić ocenio je pozitivnim javne konsultacije o predlogu Zakona, ali je izneo primedbe na radnu verziju u kojoj se, kako je primetio, ne govori o medijima koji se trenutno finansiraju iz pokrajinskih izvora.

Za Bajića kao predsednika Saveza bačkih Bunjevaca potpuno je neprihvatljivo da se političkim strankama nacionalnih manjina onemogući da "ozbiljno učestvuju u radu Nacionalnih saveta".

"U programima tih stranaka predviđeno je da se brinu o položaju i ostvarivanju prava nacionalnih manjina. Politizacija jeste prisutna, ali se ostvaruje kroz nevladin sektor, tj. udruženja u kojima su članovi stranaka. Želimo da se mi brinemo o nacionalnim manjinama, naravno uz podršku i saradnju sa udruženjima, ali ne želimo da se neko brine o nama, a da nas ništa ne pita", naglasio je Bajić.

Aktuelni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina usvojen je 2009. godine, ali je Ustavni sud 2014. godine utvrdio da pojedine odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije.