Vesti
Neophodan katastar klizišta

09:05, 13.03.2018

|

Izvor: RTS

Trećina teritorije u Srbiji pod rizikom je od klizišta, upozoravaju stručnjaci, a sa svakom novom poplavom aktiviraju se nova. U nadležnoj Vladinoj kancelariji navode da su od 2014. do danas, u saradnji sa lokalnim samoupravama, sanirali 44 klizišta, a procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 30.000.
Foto RTS


Kada ćemo znati gde ne treba graditi i na kakvu pomoć države mogu da računaju građani koji su oštećeni usled elementarne i druge nepogode?



Građevinsku dozvolu za izgradnju kuće dobili su 1968. godine, a rešenje da se iz nje isele gotovo pola veka kasnije. Gojko Krnjajić sa suprugom živi u naselju Umka i to u najopasnijoj zoni aktivnog klizišta. Nadležni su im još pre oko tri godine zabranili da tu žive zbog, kako je navedeno, opasnosti po život i zdravlje ljudi i bezbednosti susednih objekata i okoline.



Iako se pričalo da će ih preseliti, zbog čega su, kažu, predali obimnu dokumentaciju i platitili brojne takse, ništa se nije pomerilo s mrtve tačke. Osim kuće koja tone sve dublje.



"Kad skuvamo riblju čorbu, ne može kotlić na sto ako se ne podmetne s druge strane nešto da se izravna, inače čorba se izlije napolje. Tako isto i tanjiri. Kad je tišina, stalno čujete da negde nešto krcka. A kreveti, okrećemo se uzbrdo pa nam ne treba jastuk", kaže Gojko Krnjajić.



Država nema pravni osnov da pomogne ni njemu ni građanima čiji su objekti zbog klizišta oštećeni ili srušeni pre 2014. godine, kažu u Vladinoj Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, jer su tek od te godine, kada su nas pogodile majske poplave, donošeni zakoni koji omogućavaju državi da pomogne onima koji su pretrpeli štetu usled elementarne i druge nepogode. I pored toga, nadležni nisu u obavezi da pomognu.



"Nije dejstvom, delovanjem ili nedelovanjem opštine došlo do pokretanja klizišta, prema tome ne postoji odgovornost, a s toga ne postoji ni obaveza, postoji humana ljudska obaveza države da izađe u susret potrebama ljudi i da im pruži pomoć u kojoj to država može", kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.



Ono što država ne bi smela, jeste da ozakoni objekte koji su već izgrađeni na klizištu bez dozvole.



"Zakonom o ozakonjenju je predviđeno da se ne radi ozakonjenje na klizištima, međutim, ako neko iz lokalne samouprave treba da izvrši legalizaciju, on ako nije stručan, ne može da zna da li je nešto na klizištu ili nije. Lokalna samouprava nema dovoljno stručnih ljudi", navodi Dobrica Damnjanović iz Geološkog zavoda Srbije.



Zato je neophodno da imaju katastar klizišta, a na njegovu izradu čekaće se godinama.



Prema podacima Geološkog zavoda u Srbiji je u protekloj deceniji popisano oko 10.000 klizišta. Procenjuje se da ih ima gotovo 30.000. Ako se popisivanje nastavi sadašnjom brzinom, tek za 20 godina mogli bismo da saznamo koliko ima klizišta u Srbiji.



"Sigurno da je potrebno preko dva miliona evra, a što se tiče kadrova Geološkog zavoda, najmanje četiri do pet ljudi je potrebno primiti da bi mogli da odgovore tom poslu. Mogli bismo da računamo da bi teritorija Srbije bila pokrivena za pet godina", kaže Velizar Nikolić iz Ministarstva rudarstva i energetike.



Stručnjaci ističu da bez katastra klizišta Srbija ne može da ima ni tzv. kartu hazarda i rizika. A ta karta treba da odgovori na ključno pitanje - koji su tereni u Srbiji nepovoljni za gradnju, kako bi u tim zonama bila zabranjena.


<< Nazad
Vesti TV Most

Pretraga po datumu

Copyright© TV Most

By Kale Design