TV Most

On je, uoči posete predsednika Italije Serđa Matarele, koji u ponedeljak dolazi u Beograd, ocenio da je Srbija na tom putu učinila dosta toga da ispuni uslove koji su pred nju postavljeni.

"Osim pregovora sa privremenim institucijama u Prištini, Srbija je sa svoje strana učinila sve da se odredbe Briselskog sporazuma primene na terenu, međutim, albanska strana, sa svoje strane, nije učinila ni najmanji znak dobrevolje", smatra Nikolić.

On očekuje od "evropskih zvaničnika da ulože dodatni napor da Albanci ispune ono što su potpisali i da se normalizuje život svih građana koji žive u pokrajini, bez obzira na to koje su nacionalnosti".

Život Srba na Kosovu i Metohiji je izuzetno težak i komplikovan, ukazao je Nikolić, napominjući da su tamo za njih jednakost i život u slobodi daleko od realnosti.

Prema rečima Nikolića, "Srbija duguje veliku zahvalnost italijanskim pripadnicima Kfora, koji su uložili veliku snagu u spašavanju stanovništva i srpskih svetinja od potpunog uništenja".

Što se tiče otvaranja poglavlja, poručio je Nikolić, čini seda ne postoji ni jedan razlog za ovoliko čekanje nakon uspešno završenog skrininga.

"Italijanski stručnjaci u oblasti evropskih integracija su nam bili od velike pomoći prilikom predpristupnih pregovora, skrininga i sada kada očekujemo otvaranje prvih poglavlja", naglasio je Nikolić.
On očekuje "povoljan ishod u svim poglavljima, naročito zbog toga što istaknute zemlje članice EU, uključujući Italiju, uočavaju prepreke na našem putu i pomažu nam u pronalaženju rešenja".

Upitan o zabrinjavajućim signalima destabilizacije na Balkanu, Nikolić je ocenio da "idejni tvorci takozvane Velike Albanije ne miruju".

"Teroristički napadi, kao i smišljene provokacije prilikom dolaska delegacije iz Tirane su signal da je ceo region u opasnosti. Mislim da ovom problemu treba zajedno da se suprotstave sve zemlje koje imaju značajniji broj albanskog življa", rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, plan za objedinjavanje albanskih teritorija datira još od 1878. godine i vojno političkog udruženja za odbranu prava albanskog naroda sa ciljem da se napravi celovita teritorija na prostoru Srbije, Makedonije, Grčke i Crne Gore.

"Metodi ostvarenja te ideje su detaljno pripremani i sprovode se putem terorističkih akcija", upozorio je Nikolić, koji smatra da je "veoma važno da ih međunarodna zajednica prepozna kao takve".

Upitan o odnosima Beograda prema EU i Moskvi, Nikolić je odgovorio da Srbija ima "kristalno jasnu" spoljnopolitičku orijentaciju, koja je "bezbroj puta obnarodovana i delima potvrđena".

"Naš je prioritet učlanjenje u EU. Istovremeno, Srbija kao suverena zemlja ne zaboravlja svoju istoriju, niti sme da zaboravi aktuelne privredne interese", objasnio je Nikolić.

Mi danas ne učestvujemo u formulisanju spoljnopolitičkih pozicija EU, rekao je Nikolić i naglasio da je "neprirodno očekivati da ćemo se automatski i tehnički postrojavati iza odluka u kojima nismo učestvovali".

Nikolić je, osvrćući se na platformu za rešavanje kosovskog pitanja koju je pripremio, istakao da će ostati optimista, "ukoliko svi dosadašnji učesnici procesa na relaciji Beograd -Priština budu podjednako i suštinski poštovali sve aspekte dosad postignutog u našim pregovorima sa Albancima koji žive u našoj Pokrajini Kosovu i Metohiji, a u čemu nam pomažu zvaničnici iz Brisela".

"Moj pristup ovom pitanju je u celosti poznat", podsetio je Nikolić, "jer sam od prvog dana stvorio mogućnost za postizanje istinskog pomirenja sa Prištinom i za stvaranje uslova za miran i bolji život svih koji žive na Kosovu i Metohiji".

Još nešto bih dao na znanje svima koje to interesuje, a to je da nikada neću priznati "nezavisnost Kosova", poručio je Nikolić.

Upitan da li se u budućnosti može predvideti poseta Srbiji pape Franje, Nikolić je odgovorio da je ta poseta moguća, ali ne zavisi samo od predsednika Srbije, već i od dogovora dveju crkava.

Poziv za posetu je uručen prošle godine, zaključio je Nikolić.

Izvor: FoNet