TV Most

Reč je o projektima kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a najviše u oblasti infrastrukture, od transporta, energetike, obrazovanja, nauke i istraživanja, do projekata u zdravstvu ali i izgradnji opštinske i komunalne infrastrukture i podrške malim i srednjim preduzećima.

 

"Za pomoć kreditiranju malih i srednjih preduzeća u Srbiji izdvojeno je do sada 1,7 milijardi evra", kaže Negre.

 

Što se tiče garancija koje daje Evropski investicioni fond EIF (84, deo EIB), u korist malih i srednjih preduzeća, on time deli rizik finansiranja sa komercijalnim bankama, objašnjava Negre i kaze da je za tu namenu do sada izdvojeno oko 300 miliona evra.

 

Podseća da je EIB 1977. i 1978. godine finansirao izgradnju čuvenog autoputa Bratstvo-jedinstvo u tadašnjoj Jugoslaviji, a kako bi se region povezao i pripremio za ulazak u EU, Negre podseća da EIB godinama finansira i izgradnju strateških Koridora u našoj zemlji.

 

Govoreći o Memorandumu o razumevanju i finansijskoj podršci ove banke Srbiji od jedne milijarde evra za investicije u infrastrukturno povezivanje, digitalizaciju, ruralni razvoj..., a koji je potpisan nedavno na Samitu zemalja Zapadnog Balkana u Sofiji, kaže da se početak prvih projekata može očekivati već ove godine.

 

U pitanju je finansiranje u naredne tri do četiri godine, u različitim sektorima, od transporta (84, autoput Niš-Pločnik) u prvoj fazi, gasna konekcija Srbije sa Bugarskom, podrška obrazovnim institucijama u našoj zemlji uvođenjem interneta u svim školama u kojma nedostaje.

 

U Beogradu planiramo nove investicije koje se pre svega tiču 'zelenog' transporta, odnosno pomoć da transport u Beogradu bude čistiji", kaže Negre i pojašnjava da je reč o finansiranju kupovine novih električnih autobusa kao i učešće ove institucije u modernizaciji tramvaja i tramvajskih šina .

 

Kaže da su projekti, koji će biti finansirani od strane Investicione banke i deo su dogovora iz Sofije, u fazi pripreme, a na pitanje Tanjuga kada se može očekivati realizacija prvih značajnijih projekata, Negre kaže da će neki početi već ove godine.

 

"Projekat koji treba jednim delom da se finansira ove godine je i projekat poboljšanja plovnosti reka u Srbiji. U pitanju je poboljšanje lučne infrastrukture koji se finansira bespovratnim sredstvima EU, a vrednost je veća od 100 miliona evra".

 

Na pitanje da li smatra da institucije imaju kapacitet da pripreme svu projektnu dokumentaciju i utroše namenjena sredstva, jer se dešavalo da se novac ne iskoristi jer nema dovoljno spremnih projekata, Negre kaže da se u proteklim godinama povećao iznos povučenih sredstava.

 

"Nivo iskorišćenosti sredstava je oko 75 posto što je relativno dobar iznos znajući da u tim projektima učestvuje i privatni i javni sektor. Mislimo da se u zadnjih par godina povećalo povlačenje sredstava, a dokaz za to je završetak realizacije Koridora 10, što istočnog što južnog kraka, gde je EIB najveći kreditor", objašnjava Negre.

 

"Institucije se osnažuju sve više i više da efikasno koriste sredstva, na čemu još treba poraditi", ukazuje Negre.

 

Kaže da zato EIB sa članicama EU i finansijskim institucijama učestvuje u pripremi svih projekata, a kojih je u Srbiji bilo više od 300.

 

Neki od najznačajnijih projekata u proteklim godinama su i finansiranje južnog i istočnog karaka Koridora 10, Klinički centar u Nišu, modernizacija i rekonstrukcija Jugoslovenske kinoteke, renoviranje Palate pravde, Specijalnog suda, finansiranje naučno-tehnoloških parkova, obnova Narodne biblioteke u Beogradu, a u planu je i finansiranje renoviranja Niške tvrđave...