TV Most

U razgovorima sa malinarima se težilo ceni 160 din, međutim tržište opredeljuje cene i diktira trižšte, a tražnja za malinom na Zapadu je manja.

Nedimović napominje da je veliki jaz i nepovrenje između proizvođača i otkupljivanja, i da je resorno ministarstvo u sporu oko otkupne cene bilo medijator.

"Nesumljivo je da od pre mesec daan kada smo započeli razgovore, cena je bila 110 din cena, a a u nekim slučajevima je došla do 165 din, 170 dinara, naravno na nekim mestima je 135, 140", navodi Nedimović i napominje da se u Srbiji čak 605 hladnjačara bavi otkupom maline.

"Minstarstvo će obezbediti da potpuno transparetan proces po kojoj će se ceni malina prodavati na inostranom tržištu i malinari će u svakom trnutku bili upoznati po kojoj ceni se njihova malina prodaje", navodi Nedimović.

Mninistar napominje da je činjenica su da je u svetu rod maline manji nego ranije.

"U ovom trenutku smanjena je potražnja velikih trgovinskih lanaca, što ne znači da se ona neće povećati već danas. Već imamo informacije da će zatražiti određene količine od naših velikih otkupljivača i da će doći do pomrenja cena. Ali to je proces. Pre dve godine. smo akontnu cenu od 140 dinara (84, cena koja se formira u trenutku kada se bude znalo po kojoj ceni će ta malina biti izvezena) Danas je ta cena veća, a 2015. godine je cena maline završila na 190, 200 dinara", objašnjava Nedimović.

Prema njegovim rečima, radna grupa Ministarstva poljoprivrede je zaključila da je srpska malina mnogo boljeg kvaliteta, u odnosu na najvećeg konkurenta - Poljsku. "Tržišta kojima smo okrenuti su Francuska, Nemačka, skandinavske zemlje, Holandija, Švajcarska", kaže ministar.

Na pitanje zašto je cena maline na domaćem tržištu ide i do 500 dinara, Nedimović napominje da se svega tri odsto prizvodnje je namenjno na domaćem tržištu.

"Srpski proizvođači imaju 270 miloina evra zarade od prodaje na inostranom tržištu. Treba da se radi na povećanje konzumiranja maline na domaćem tržištu, kako se to uz pomoć države radi u BiH, kako ne bi samo zavisili od izvoza. Ne postoji berza malina, već cena zavisi od zahteva inostranih dobavljača (84, ritejlera), i to uslovljava njenu cenu.

Govoreći o subvencionsanju sistema za navodnjavanje, ministar navodi da u avgustu počinje izgradnja velikih, magistarlnih sistema. Početkom avgusta počinje izgradnja ta četiri sistema, od 11 za koliko je zaključeno ugovora, dodaje Nedimović.

Četiri se rade u Vojvodini i tri na području centralne Srbije. Kad završimo tih 11 ssitema u narednih nekoliko meseci imaćemo novih 25 do 30 hiljada hekatara zemljišta raspolaganju za navodnjavanje, kaže Nedimović.

Paralelno sa tim, kaoko dodaje Nedimović, ministarstvo subvencioniše mikro sisteme - bušenje bunara za voćarstvo i povrtarstvo.

"Tih 11 projkata košta oko 30 milona evra, cilj je da se još pet puta toliko stavi pod sisteme za navodnjavanje. Oko tri odsto poljoljpeivrede površine je pokiveno, a težimo da to bude deset odsto, naročito na površinama namenjenim za voćarstvo i povrtarstvo, jer se to najviše isplati, naglašava ministar.

"Zbog toga su važni predeli kod Mladenovca, oko Smedereva, udovički plato kod Leskovca gde je urađena elektrifikacija, kaoi na južnim padinama Fruške Gore. Ovih dana je početak radova i ubrzo će bitii gotovo", dodaje Nedimović

Posle dve godine od potpisivanja memoranduma nemačkoj kompaniji Tenis odobren je zakup prvih 2.420 hektara u opštini Zrenjanin i to na 30 godina.

Govoreći o zakupu 2.400 hektara poljoprivrednog zenjmljšta kompaniji Tenis, Nedimović kaže od novembra počinje realizacija investicije nemačke kompanije u Zrenjaninu i Kikindi.

"Od novembra realizacija dve investicije Tenisa, kod Zrenjanin i Kikinde. Kreće izgradnja farmi, pa potom klanica, čime se obezbeđuje tržište", navodi Nedimović.

Sa kompanijom Tenis država Srbija obezbeđuje veliko tržište, na prostoru Eu, Rusije i Kine. Ministar napominje da se samo dva projkta odonose na Tenis, a ostalih devet zakupaca poljoprivednog zemljišta su domaći privrednici, koji žele da se bave prerađivačkom industrijom.

Kako dodaje, kroz taj proces obezbediće se 530 stalno zaposenih i još monog periodično angažovanih radnika.

Dodaje da se nemačka kompanija prijavila za još tri projekta, ali da komisija još nije završila svoj posao. Analiziara se katastar, imovinsko-pravni odnosi, restitucija. "Želimo da samo one parcele koje su pravno čiste budu predmet davanja na 30 godina", zaključuje Nedimović.