TV Most

On je rekao da svetski igrači još nisu izašli sa cenom maline.

 

"U ovom trenutku to ne zna niko živ", kaže Nedimović i dodaje da je činjenica da je tržište SAD i Kanade prenatrpano jer je u Čileu i Meksiku dobro rodila malina, a da se 97 odsto srpske maline zamrzava i izvozi u zapadnu Evropu.

Naveo je da je situacija na svetskom tržištu ozbiljna, te da država može da pomogne u repromaterijalu i osiguranju, ali u pogledu cene ne može.

 

"Država da određuje cenu, ovo nije 1974. godina", rekao je Nedimović odgovarajući na pitanja novinara u Rači.

 

Naveo je da su uslovi na tržištu surovi, ali i da ne prođe 48 sati a da se ne sretne sa malinarima.

 

"Radimo zajednički na ovom problemu", kaže Nedimović i ističe da je došlo do hiperprodukcije malinjaka na određenim prostorima, na primer u Prijepolju gde je, kaže bilo 200 hektara, a sada 1.500 hektara od malinom i to za svega četiri ili pet godina.

 

On, međutim, kaže, da porast broja malinjaka ne prati odgovarajuća infrastruktura u pogledu otkupnih mesta i skladišnih kapaciteta.

 

"Moramo na tome da radimo. Prošle godine smo pokrenuli projekat reorganizacije poljoprivredne proizvodnje, jasno ćemo reći 'na ovom prostoru može to da se radi, država daje subvencije za to, ne možeš da radiš tamo gde ti padne na pamet'. Možeš, ali nema subvencija", kaže Nedimović.

 

Upitan o šteti na usevima koju su izazvale nedavne vremenske nepogode, Nedimović kaže da su vremenske neprilike trajale nekoliko dana i da je potrebno vreme da se sagleda pričinjena šteta.

 

"Vlada je donela odluku o proglašenju elementarnih nepogoda za 21 lokalnu samoupravu. To je dalo alat Kancelariji za javna ulaganja da može da priprema svoj program, komisije su na licu mesta i sagledavaju štetu", kaže Nedimović.

 

Objasnio je da će Kancelarija za javna ulaganja napraviti program koji se tiče tri vrste štete - na javnoj infrastrukturu, na privatnim objektima i opremi i na poljoprivrednom zemljištu.

 

Upitan o žetvi žita, Nedimović je rekao da je bilo više padavina nego što je uobičajeno, da će biti problema jer je velika količina padavina sprala žito, ali da raduje što je na većim površinama žetva krenula i sve teče u najboljem redu.

 

"Ove godine imamo rekordnu setvenu strukturu pšenice 650.000 hektara, očekujemo u proseku da ćemo imati oko pet tona po hektaru možda još malo više. Očekujem da, što se tiče pšenice, proširimo tržište na koje izvozimo. Ove godine je dobra situacija sa cenom, jer na svetskom tržištu globalni igrači imaju lošije prinose, pa samim tim je cena otišla gore", rekao je Nedimović.

 

Govoreći o perspektivama za srpski agrar, ministar je rekao da su prilike na svetskom tržištu takve da imamo paletu od nekih 30 proizvoda koji u ovom trenutku imaju dobre perspektive u narednih 15 godina.

 

"Što se tiče voćarstva, to je oblačinska višnja, ima savršenu perspektivu u narednim godinama, šljiva ima dobru perspektivu, da ne pričam borovnici, ali tu je dosta veliko ulaganje. Što se tiče povrtarstva, sve što god možemo da proizvedemo u plasteničkim uslovima, to danas ima svoje tržište", rekao je Nedimović.

 

Što se tiče stočarstva, Nedimović je rekao da dobru perspektivu ima tovno govedarstvo pre svega zbog situacije sa velikom potražnjom, naročito u Turskoj.

 

"Cena kilograma goveđeg mesa sa 1,90, koja je bila pre potpisivanja sporazuma, danas je na 2,30, 2,35 i 2,49 evra, skoro 30 odsto je porasla cena samo što smo se otvorili za neka tržišta", kaže Nedimović.

 

Govoreći o subvencionisanim cenama za dizel, Nedimović je rekao da ne može da obeća nešto što ne može da ispuni, te naveo da je u prethodnom periodu zbog takvih obećanja danas 39.000 tužbenih zahteva zbog neisplaćivanja subvencija.

 

"Nemojte zaboraviti da su subvencije deo potrošnje koji mora da bude limitiran. Koliko nam bude dato jorgana toliko ćemo se prostreti. Ne želim da obećavam ono što nije moguće realizovati. Da je neophodno, jeste, da je konkurencija oko nas surova, jeste, da postoje subvencije, jeste, ali možeš da obećaš ono što možeš da daš", zaključio je Nedimović.