TV Most

Grupa stručnjaka pripada širem sistemu nazvanom Mehanizam naučnog savetovanja (SAM). Sastoji se od četiri muškarca i tri žene iz sedam zemalja i sedam naučnih disciplina. Kako je saopšteno, oni nisu zaposleni u Evropskoj komisiji, već su zadržali svoje poslove. 

U visoki tim naučnih savetnika Evropske komisije 2015. godine izabrani su: Januš Bujnicki bioinformatičar, rukovodilac laboratorije Instituta za molekularnu biologiju i biologiju ćelija u Varšavi, član savetodavnog tela poljskog ministra nauke; Prl Dikstra, sociolog sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu, potpredsednica Holandske akademije nauka i umetnosti; Elvira Fortunato, fizičar materijala sa Novog univerziteta u Lisabonu, od 2012. godine na njeno ime je registrovano 57 patenata; Rolf Diter Hojer, nemački fizičar, bivši direktor Cerna, za vreme njegovog mandata u rad je pušten LHC, Veliki hadronski sudarač; Džulija Slingo, meteorolog i klimatolog, glavna naučnica kancelarije MET u Velikoj Britaniji; Sedrik Vilani, matematičar, dobitnik Fildsove medalje, direktor Instituta „Anri Poenkare" u Parizu, i Henrik Vegener, mikrobiolog, potpredsednik i glavni naučnik Tehničkog univerziteta u Danskoj, stručnjak za zoonoze i bezbednost hrane.

„Grupa je dobra", rekla je En Glover, biolog, članica Evropske akademije nauka koja je bila prvi i jedini glavni naučni savetnik u istoriji Komisije, napomenuvši da je za vreme njenog mandata Vilani bio član naučno-tehničkog saveta bivšeg predsednika Komisije. „Svi imaju naučni kredibilitet i temeljno poznavanje naučnih dokaza, što je neophodno za donošenje odluka", istakla je.

Sedmoro stručnjaka održalo je prvi sastanak u januaru 2016. godine. Karlos Moedas, komesar EU za istraživanje, nauku i inovacije, kaže da je grupa fokusirana na urgentna pitanja, kao što je bila epidemija ebole u zapadnoj Africi, zatim na srednjoročna pitanja u vezi sa programom rada, i dugoročna pitanja, koja naučnici mogu sami da predlože. Moedas ističe da teme o kojima se razgovara sa timom naučnika ne dolaze samo iz njegovog kabineta već i od drugih komesara i u skladu sa političkom situacijom.

Džejms Vilsdon, profesor nauke i demokratije na Univerzitetu Saseks u Velikoj Britaniji pita se kako će grupa „sačuvati nezavisnost dok bude naučno usmeravala politički osetljiva pitanja, kojih će svakako bitiË®. Ipak, ističe da je optimista s obzirom na to su imena impresivna: „Načinjen je ozbiljan korak, i u dobrom pravcu, da se nezavisni i interdisciplinarni naučni saveti direktno uključe u donošenje odluka, i to na nivou Evropske unije".

Skeptici, naručito u Velikoj Britaniji, žalili su se na ukidanje funkcije glavnog naučnog savetnika, smatrajući da je to korak unazad. Strepeli su da će Komisija kompletno odustati od uključivanja nauke u proces odlučivanja. Bilo je i onih koji su pozdravili ukidanje funkcije glavnog naučnog savetnika ‒ aktivistička grupa „Grinpis" pozdravila je odlazak En Glaver, za koju su smatrali da radi netransparentno i pod uticajem industrijskog lobija.

Komesar Moedas ističe da je nova forma naučnog savetovanja po meri evropskih institucija: „Odluka je zrela, razmatrali smo razne sisteme pre nego što smo se odlučili za ovaj model." Grupa će se oslanjati na tim od 25 ljudi ‒ članova Direktorata za istraživanje, nauku i inovacije. „Glaverova je imala tim od svega pet ljudi, i sama je priznala da ih je malo i da to ograničava rad. Zahvalni smo joj na tome što nam je predočila šta funkcioniše a šta ne, tako smo došli do novog rešenja", rekao je Moeadas.

Mehanizam naučnog savetovanja (SAM) dobio je šest miliona evra pomoći kako bi akademska i naučna društva svojim idejama doprinela procesu efikasnijeg donošenja odluka, tu se najpre misli na angažovanje centara za istraživanje, i ostalih agencija i savetodavnih tela EU.

Naučnoistraživački centri i akademije širom Evrope predložili su 162 kandidata za novi tim savetnika. Grupa od tri skauta izabrala je sedmorku kojoj će mandat trajati dve i po godine, sa mogućnošću jednog produžetka.