TV Most

"Za nas kao vladu je bitno da se nastavi uzlazna putanja u ostvarivanju ljudskih prava i da ni u jednom trenutku nemamo stagnaciju, što mislim da smo uspeli da obezbedimo", rekla je Paunović Tanjugu, povodom 10. decembra, Medunarodnog dana ljudskih prava.

Ona je istakla i da su pripadnici romske nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom, prema istraživanjima, najosetljivije društvene grupe, ali da, kada su u pitanju ljudska i manjinska prava, zabrinjava nasilje nad ženama i vršnjačko nasilje.

Međutim, kako kaže, ono što je obeležilo 2015. godinu, i to ne samo u Srbiji, već i u svetu, jeste migrantska kriza.

"Ono što je dosta dobro je da je Srbija pokazala na konkretnom primeru kako se ljudska prava poštuju i kako se odnosi prema ljudima koji se nalaze u nevolji", rekla je Paunović dodajući da to oslikava najbolje kakav je pristup Vlade Srbije ka ljudskim pravima i njihovoj zaštiti.

Prema njenim rečima, nije neophodno da budete članica EU, ni da ste otvorili pregovaračko poglavlje 23, jer za Srbiju ta pravila važe bez obzira što se nalazi u procesu pridruživanja, praktično u početnoj fazi.

Ona je podsetila da je 2015. godinu obeležio veliki broj aktivnosti vlade na daljem unapređenju stanja ljudskih prava u Srbiji.

Podsećajući da su sve aktivnosti bile usmerene ka stvaranju uslova za otvaranje pregovarackog poglavlja 23, ona je istakla da su vlada, sva ministarstva i civilno društvo bili usmereni ka tome da se napravi što bolji plan aktivnosti, mere, koje će omogućiti da to pregovaračko poglavlje bude otvoreno.

"Međutim, to je za nas bilo dragoceno, jer smo napravili presek čitave oblasti ljudskih prava od toga šta je doneto, gde imamo probleme u primeni i gde treba menjati zakone, predvideli smo određene mere kako će se u određenom periodu raditi na poboljšanju pune primene zakonskih rešenja", rekla je Paunović dodajući da je sve to rađeno pod okriljem velike migrantske krize.

Ističe i da postoje brojna istraživanja koja govore koje su osetljive društvene grupe u najveće riziku, a da su ona najčešće vezana za pripadnike romske nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom…

"Ne smemo da zaboravimo nasilje nad ženama i veliki broj smrtnih slučajeva. To je nešto na čemu, kao društvo, treba da se u narednom periodu još više zabrinemo", ukazala je Paunović.

Prema njenim rečima, zabrinjava i porast vršnjačkog nasilja što zahteva mnogo intenzivniji rad.

Međutim, kako kaže, ključno je da su sve osetljive društvene grupe, sada u jednoj povoljnijoj poziciji.

Navodeći da veliki rizik za ostvarivanje ljudskih prava predstavljala ekonomska kriza u kojoj se Srbija, pre aktuelne vlade, nalazila, ona je istakla da su preduzete ekonomske reforme, pokrenut privredni rast, otvorena nova radna mesta, stvorili povoljniju klimu za ostvarivanje ljudskih prava.

"Činjenica je da nedostatak finansijskih sredstava, a često i nedostatak ljudskih kapaciteta evidentan problem sa kojim se suočava i vlada i lokalne samouprave, ali to ne mora uvek da bude jedino opravdanje i ne sme da bude opravdanje za ostvarivanje ljudskih prava", rekla je Paunović dodajući da je potrebno da se svi zakoni, sve strategije i akcioni planovi u punoj meri primene.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke ili kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu, do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Izvor: Tanjug