TV Most

Zgrada muzeja osvetljena je plavom bojom, što je "noseća" boja svečanog otvaranja, tako da su i zvanice obučene u plave toalete ili nose plave detalje, dok su konobari takođe u plavom i služe se plavi kokteli.

Za zvanice su obezbeđene lepeze na kojima su oslikana najistaknutija dela iz postavke Narodnog muzeja.

Nekoliko hiljada Beograđana uprkos kiši posmatralo je otvaranje Muzeja, digitalna video instalacija razvila se prednjom fasadom zdanja, a građani su mogli da vide autore i njihova dela koja su izložena, a ovo je bio prvi video spektakl te vrste kod nas.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je od osnivanja Muzej delio sudbinu srpskog naroda, a da je danas dan koji se događa jednom u životu - dan kada je obnovljen najznačajniji kulturni spomenik u našoj zemlji.

Borić Brešković je navela da se glas svih stanovnika Srbije može svesti u jednu rečenicu - 20 godina smo čekali ovaj dan te je zato, istakla je moto otvaranja "da li se prepoznajemo?".

Ona je naznačila da je juče, pred otvaranje muzeja, organizovan obilazak tog zdanja za najbolje učenike osnovnih škola, što, kaže, simbolizuje godine koje su prošle i generacije koje tokom odrastanja nisu bile u prilici da posete Muzej.

Kako je rekla, obnovljena je fasada Muzeja, celokupna infrastruktura i sve ostalo što je potrebno da 11.000 kvadratnih metara postane najznačajniji muzej jedne zemlje.

Borić Brešković je objasnila i da je plava boja noseća boja otvaranja zbog dela Đure Jakšića čuvene "Devojke u plavom".

Posebno je zahvalila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i resornom ministarstvu i istakla da bez zajedničkog napora svih Narodni muzej ne bi bio otvoren.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević poručio je da večerašnji svečani trenutak treba da bude simboličan početak male renesanse našeg kulturnog razvoja.

"Budimo svesni velike inkantacije koju su naši preci dobro znali i to delima dokazali. Kultura je naša hrana i naš život", rekao je Vukosavljević.

Kako je rekao, kada vrata Narodnog muzeja posle dugih 15 godina ponovo budu otvorena na nekom drugom mestu "zadovoljno će zatreperiti duše" velikana naše kulture, koji su znanjem i ugledom doprinosili slavi i značaju dragulja nacionalne kulture.

"Te duše ponovo će pronaći mir i to će biti znak da je u metafizičkom univerzumu zvanom srpska kultura ponovo zavladala osnovna harmonija. U ovom drugom, realnijem, fizičkom svetu, biće to znak da je završen ključni događaj srpske kulture u poslednje dve decenije i da Narodni muzej kreće u novi život", rekao je ministar.

Vukosavljević je naveo da je u poslednjih 15 godina naše društvo pokazalo dvoličnu janusovsku prirodu, a možda, kaže, najslikovitije upravo na primeru Narodnog muzeja.

"Nekada spontano, nekada možda manje spontano udružili su se nehat, neodgovornost, nerad i nestručnost, a posledica je i da je sada pri kraju studija generacija mladih koja nije bila u prilici da obrazovanje dopuni neposrednim iskustvima iz nacionalne riznice kulturnog blaga", podvukao je Vukosavljević.

Ali, naznačio je, Janus ima dva lica, pa se pokazalo i ono bolje.

Podsetio je da je pre dve godine tadašnji premijer, Aleksandar Vučić u ekspozeu stavio akcenat na neophodnost okončanja rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, obezbedio i budžetska sredstva i istakao da je to bio znak odlučnosti da se agoniji učini kraj.

Uz takav impuls bilo je svima lakše da učine da se na veliki srpski praznik otvori Muzej, rekao je Vukosavljević i zahvalio svima koji su učestvovali u obnovi i MSU i Narodnog muzeja.

Istakao je da je srpska kultura sticajem svirepih istorijskih okolnosti kultura diskontinuiteta, ali da je i takva "izlivala dragocene eliksire direktno u krvotok evropske i svetske kulture i primala i davala uticaje", te da imamo sve razloge da se njome ponosimo.

"Ali, od ponosa se ne živi i kao društvo moramo da budemo spremni da ulažemo u kulturu više nego sada", poručio je Vukosavljević.

"Ulaganje u kulturu je sipanje betona u temelj opstanka i razvoja jednog naroda i jedne države", rekao je Vukosavljević.

Naveo je da su u narednom periodu predviđeni izgradnja Muzeja grada Beograda, završetak obnove Hilandara, unutrašnje uređenje Hrama Svetog Save, a slede i otvaranja srpskog kulturnog centra u Pekingu, a zatim i u Moskvi, Berlinu, Beču, TemišvaruÂ…

Ceremonija otvaranja počela je video spotom u kome baletski igrač Sergej Kolinjin koji inače ima srpsko državljanstvo igra u Atrijumu Narodnog muzeja, izveden je i multimedijalni program, a hor Kolibri izveo je himnu "Bože pravde".

Vrata Muzeja od 23.20 minuta otvaraju se za javnost i Muzej će raditi neprekidno do petka u 22 časa, a ulaz će biti besplatan.

Na nultom spratu posetioci će moći da vide arheološke artefakte, numizmatiku, a tu je i mala galerija, biblioteka, medijateka i čitaonica.

Na prvom spratu je postavka iz ranog srednjeg veka, srpska umetnost 18. i 19. veka kao i grafički kabinet.

Drugi sprat predviđen je za jugoslovensku umetnost 20 veka, evropsku umetnost između 14. i 20. veka, a tu je i velika galerija predviđena za izložbe, kao i kafe gde posetioci mogu da se osveže i odmore.

U Muzeju se nalazi i prodavnica sa replikama umetničkih dela, suvenirima...ali i razglednicama i drugim predmetima koje pokazuju i sadržaj muzeja, ali i znamenitosti Beograda i Srbije.

Otvaranje Narodnog muzeja veliki je i svečani dan za kulturu i za našu zemlju, a nacije koje ulažu u kulturu investiraju u svoju budućnost, ocenila je večeras premijerka Srbije Ana Brnabić koja je otvorila Narodni muzej.

"Nakon 15 godina vratili smo građanima Srbije našu najznačajniju kulturnu ustanovu. Otvaranje dva velika muzeja za samo nekoliko meseci, Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, potvrđuje da kultura dobija mesto koje joj zapravo oduvek pripada", naglasila je Brnabić.

Ona je u svom obraćanju pred predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković, članovima Vlade, predstavnicima diplomatskog kora, kulturnog života i velikog broja medija, rekla da je Narodni muzej srž naše kulturne tradicije i baštini remek dela vrhunskih srpskih i svetskih umetnika.

"Drago mi je što će posetioci iz celog sveta upoznati sa bogatom kulturom i istorijom naše zemlje. Posebno je važno što će mladi ljudi iz Srbije sada imati priliku da vide i dožive naše najveće umetničko blago i dela svetskih poznatih umetnika. Kultura inspiriše, oplemenjuje i čini od nas bolje ljude, istovremeno podstiče društveni razvoj", naglasila je Brnabić.

Podsetila je da je na današnji dan, pre godinu dana u Skupštini, obećala da će otvoriti dve najznačajnije ustanove kulture - Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej, koje su bila zatvorene i zapuštene i na mnogo načina simboli vremena u kojem je kultura bila potpuno marginalizovana, vremena političari koji su ih zatvarali i zapostavljali kulturu.

"Ovim pravimo važan korak ka budućnosti u kojoj cenimo stvaralaštvo i kreativnost, a kulturu stavljamo na mesto koje joj pripada", rekla je Brnabić.

Ona je istakla da je današnji događaj ujedno i dokaz potpunog kontinuiteta rada vlade i saradnje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"To je snaga Srbije, nepokolebljivost i borba da svakog dana otvaranjem fabrike po fabriku, muzej po muzej, grada po grad, podižemo Srbiju i jačamo je dalje. Srećna sam i ponosna što su ova dva projekta od neprocenjivog značaja završena u prvih godinu dana ove vlade", rekla je ona.

"Da bismo gradili društvo u kojem je tim važan, bitno je da imamo kontinuitet, shvatanje da ne kreće sve od nas i da se ne završava sve sa nama, već da se preuzima štafeta, koja se predaje dalje. Mi smo priveli kraju posao koji je posle toliko godina pogrešnih poteza dovela u red vlada Aleksandra Vučić", naglasila je Brnabić.

Ona je rekla da večeras obećava još jednom da zbog naše prošlosti i budućnosti ovo nije kraj bavljenja kulturom.

"Otvaranje Narodnog muzeja treba da nam svima bude ogroman vetar u leđa. Muzeji su veoma važni za svaki narod jer spajaju prošlost i sadašnjost, a mladima pružaju pogled u ono što je bilo i daju im inspiraciju za ono što može biti. Završetak radova i otvaranje Narodnog muzeja je kruna i timskog rada institucija i umetnika. To je saradnja uprkos razlikama. Moramo jedni druge da podržimo i zajedno koračamo napred, pokazujemo svetu da smo misleća i kreativna nacija", kazala je Brnabić.

Prema njenim rečima, Narodni muzej je srž kulturne tradicije i izuzetan spomenik kulture ne samo za našu zemlju, već i Evropu.

Ukazala je da vlada pridaje veliki značaj kulturi i da je samo na današnjoj sednici donela odluku o proglašenju četiri nova spomenika kulture -Srpska škola u Batajnici, dvorac "Nojhauzen" u Srpskoj Crnji, zgrada sa slikarskim ateljeima i galerijom salona Muzeja savremene umetnosti i Dom Saveza nabavljačkih zadruga državnih službenika u Beogradu.

U oktobru, kako je najavila, u Novom Sadu biće otvoren prvi kreativni centar u prostoru prve Svilare, kojim počinje realizacija niza aktivnosti programa Novi Sad evropska prestonica kulture 2021.

Najavila je i da će Srbija, po prvi put, iduće godine biti domaćin dva najprestižnija skupa - "Digital life design" i "World minds", koji će u Srbiju dovesti vodeće evropske naučnike, umetnike, privrednike da upoznaju naše najbolje stvaraoce u nauci i kreativnoj industriji.

Sa najvećom retrospektivnom izložbom Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti, kako je rekla, Srbija će sledeće godine ponovo postati centar umetničkog sveta i pažnje svetske javnosti.

"Sve ovo predstavlja buđenje kulture Srbije i stvaranje plemenitijeg boljeg okruženja za sve nas", rekla je ona.

Brnabić je poručila da u kulturi budemo hrabri, spajamo sa inovativnošću, jer bez tradicije umetnost i kultura su bez identiteta, a bez inovativnosti su bez života.