TV Most

Temperaturne razlike, samo u toku dana, od prolećnih do minusa, oblačnog, kišovitog vetrovitog i snežnog vremena, nepovoljno utiču na organizam.

„Oni koji osećaju predstojeću promenu vremena osećaju to četiri do čak 48 sati unapred. Period prilagođavanja na negativnu vremensku situaciju je 2-3 dana“, objašnjava Jasminka Smailagić, klimatolog iz RHMZ-a.

Čovekov organizam ne može brzo da se pripremi i adaptira na nove vremenske uslove zbog čega su nagle promene i najopasnije.

Istraživanja uticaja vremena pokazala su najčešću pojavu srčanih i moždanih udara, astmatičnih napada.

„Kad je niska temperatura dolazi do niza promena u organizmu, koje se najčešće manifestuju vazospazmom i suženjem krvnih sudova, što delimično može usporiti protok kroz te krvne sudove. Što može dovesti do smanjenog dopremanja kiseonika. To kod ljudi može dovesti do veće učestalosti angioznih bolova, a isto tako, zimi mi znamo da je veća učestalost akutnih infarkta“, kaže prof. dr Dragan Simić, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije.

Probleme osećaju i mladi i deca.

„Česte su respiratorne infekcije, gornjih i donjih disajnih puteva koje se mogu komplikovati i upalom ušiju i dolazi do pneumonije što je za malu decu jako ozbiljno“, ističe pedijatar dr Dragana Radivojević.

Javljaju se i upale pluća, bronhija bubrežni i žučni napadi, vrtoglavice, glavobolje, nesanice. Stručnjaci savetuju uzimanje terapije, smanjenu fizičku aktivnost i obavezan odlazak lekaru.