TV Most

Istraživanja o izboru studija među maturantima potvrđuju da su srednjoškolcima najprimamljivije studije medicine i informacionih tehnologija.

Buduće brucoše u nameri da upišu IT studije ohrabruje i najava fakulteta koji školuju takve kadrove da će ove godine proširiti kvote, te će im, ukoliko Vlada odobri povećanje, na raspolaganju biti 40 indeksa više na Matematičkom i dodatnih 60 na Elektrotehničkom fakultetu. Lane se za mesto na ovim fakultetima prijavilo više od dvoje maturanata za jedan indeks, a na FON-u su za 690 mesta konkurisala 1.964 srednjoškolca.

Studentima koji su hteli da upadnu na budžet prošle godine je to najlakše uspevalo na Fizičkom fakultetu, dok je do tog statusa bilo najteže izboriti se na Hemijskom.

Ipak, slika se znatno razlikuje ukoliko se umesto po fakultetima, poeni sagledavaju po smerovima: tako je na Matematičkom fakultetu bilo neophodno tek nešto više od minimuma za studije Astronomije i astrofizike, dok je za studije Informatike za budžet bilo neophodno najmanje 70,36. Gledajući po različitim studijskim profilima, najteže je bilo upisati softversko inženjerstvo na ETF-u, gde je granica za budžet bila vrtoglavih 98,78 poena.

Crta za upis brucoša na budžet značajno se pomera u skladu sa interesovanjem kandidata i brojem slobodnih mesta, pa se dešava i da na nekima bude znatno niža nego ranije, a na pojedinima i vrtoglavo viša.

- Budući studenti ne bi trebalo da se vode rezultatima prijemnih ispita od prošle godine jer oni variraju iz godine u godinu - objašnjava Ljiljana Bajić, prodekan za nastavu Filološkog fakulteta.

Ipak, kako je lane za studije na budžetu u proseku bilo neophodno između 65 i 75 poena, srednjoškolci koji iz škole nose manji broj bodova i dalje imaju vremena da zagreju stolicu i dobro urađenim prijemnim sebi obezbede budžetsko mesto.

Budući brucoš može da osvoji najviše 100 poena, od čega 40 na osnovu uspeha iz srednje škole i 60 poena sa prijemnog. Prijemni ispit obavezan je za sve kandidate, osim za učenike koji su osvojili jednu od prve tri nagrade u trećoj i četvrtoj godini na republičkom ili međunarodnom takmičenju, ali iz predmeta značajnog za struku. Njima se upisuje maksimalan broj bodova, kao da su potpuno tačno uradili prijemni ispit. Za one koji polažu ispit sklonosti i sposobnosti razlikuje se od fakulteta do fakulteta, jer svaka visokoškolska ustanova može odrediti svoje uslove. Najčešće se to čini rešavanjem pismenih testova i zadataka iz dva ili više predmeta.

Izvor: Blic