TV Most

"Tek treba da se vidi ishod, ali to je sve pod velikim znakom pitanja. Mislim da će sud početi sa radom, biće tuženja, ali i u ranijim slučajevima vezanim za Kosovo, videli smo, bilo je oslobađanja. Reč je o veoma teškim slučajevima, a mnogo je vremena prošlo", naglasio je Montgomeri u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, formiranje suda je važan put ka otkrivanju istine, ali sudeći po zvaničnim izjavama optužnice koje je sastavio specijalni tim EU za istragu trgovine organima za sada ne sadrže trgovinu organima.

Te optužnice su, međutim, zapečaćene i biće obelodanjene tak kada sud profunkcioniše.

"Optužbe se za sada tiču ubistava, mučenja i drugih navodnih zločina na Kosovu. Za sada vađenje odrgana čini se nije deo optužnica verovatno zbog nedostatka dokaza. Zbog toga će zaštita svedoka bitu krucijalna, a to otvara pitanje njihove zaštite i zaštite njihovih porodica", kaže Montgomeri.

Utvrđivanje istine, dodaje on, biće teško ne samo zbog nedostatka dokaza, već i zato što je puno vremena prošlo, ali i ukazuje da su specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti koji je sastavio izveštaj o trgovini organima i specijalni tim EU za trgovinu organima na Kosovu "našli moćne indikacije da je vađenja organa bilo".

"Oni, međutim, ističu da se radi o desetini žrtava, to znači da su ostali koji su oteti pod pretpostavkom samo ubijeni u Albaniji i na Kosovu. Nažalost mislim da je veoma mala varovatnoća da je iko od njih danas živ", navodi Montgomeri.

Kao američki dopisnik u bivšoj Jugoslaviji koji je 2002. godine došao do saznanja o kidnapovanjima Srba i Roma i prebacivanjima u Albaniju i rezultate istrage dostavio UNMIK-u, Montgomeri ukazuje da je istraga od samog početka imala čudan tok.

"Naša istraga je zapravo počela istraživanjem masakra sprskih snaga u sela Ćuška. U tom vreme, dobijali smo informacije o civilima koji su kidnapovani na samom kraju rata i odvođeni u Albaniju, kao i da je reč o Srbima, Romima i drugim nealbancima. Naša istraga je pokazala da naizgled postoji organizovani sistem otmica i transportovanja preko albanske granice, u mesta kao što je Kuks i drugi albanski gradovi gradovi na granici", priča Mongomeri.

Izvori su nam bili članovi OVK niskog ranga, koji su bili ili vozači ili učestvovali u transportu, nastavlja Montgomeri precizirajući da oni nisu znali celu priču jer su to bili vojnici nižeg ranga, ali da su im preneli da su na lokacijama iza albanske granice videli lekare i medicinsko osoblje i da su tamo sprovodenji medicinski testovi na otetim ljudima.

"Vremenom smo našli nove izvore i to nas je odvelo do dve kuće - jedne u blizini aerdoroma u Tirani i druge, takozvane Žute kuće. Isporučili smo te informacije misiji UN na Kosovu, odeljenju za nestale osobe pri UNMIK-u i oni su potom organizovali odlazak do Žute kuće 2004, gde su našli neke dokaze o izvođenje medicinskih procedura i indikacije da na podu kuće postoje fleke od krvi.. Ali to nisu bili neposredni dokazi. nije bilo jasnih dokaza da su ubistva ili trgovina organima zaista dogodili", rekao je on.

Montgomeri je naglasio da u prvoj fazi priča nije objavljena jer su smatrali da nemaju dovoljno dokaza, ali je ogromna šteta slučaju načinjena time što su dokazi, koje su 2004. prikupljeni u Žutoj kući i poslati u Hag uništeni.

"Te dokaze je trebalo analizirati, ali koliko razumem, oni su uništeni i nikada nisu ni bili analizirani. Osim toga Unmik je imao velike teškoće u istazi jer su svedoci oklevali da razgovaraju sa njima. Mislim da se nisu osećali sigurno", kaže Montgomeri.

Osim toga, dodaje, informacije koje su prvobitno prikupljene i dostavljene UN proceurele su u javnost, a reč je bila o nepotvrđenim informacijama koje su sprski mediji potom iskrivili.

"Informacije su iskrivljene i ovde u Srbiji i na Kosovu i mislim da je veoma važno da istina izađe na videlo. Jedna od tužnih stvari za mene je što je deo tih nepotvrđenih informacija, kao što su neka od imena otetih Srba i naših izvora koji su mislili da su ih videli bilo na Kosovu ili u Albaniji, u srpskoj štampi predstavljene kao dokazi o žrtvama trgovine organima. Ali, mi ne znamo šta se desilo sa tim ljudima i veoma mi je žao zbog porodica tih ljudi što je ta informacija iscurela u javnost", navodi Montgomeri.

Prema njegovim rečima tek je specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, godinama kasnije, izneo sumnje da su ljudi ubijani u Žutoj kući, a da se uzimanje organa, ako se desilo, zapravo dogodilo u drugoj kući bližoj aerodromu.

Drugu značajnu štetu u nastojanjima da se dođe do istine, ukazao je Montgomeri, načinila je politika - i u Srbiji i na Kosovu, ali i pri UN ona je imala značajnu ulogu u ovom slučaju.

"Znamo da nakon dešavanja 2004. godine postojao je pritisak na tužioce UN da ne procesuiraju visoke zvaničnike OVK", podsetio je Montgomeri, ali i dodao da i u Srbiji, kada je reč o zločinima srpske strane i posebno "masakru u selu Chuška", postoji takvo oklevanje.

Naglasivši da je važno kako otkrivanje istine o trgovini organima, tako i o selu Chuška, Montgomeri je ukazao da je politika nanela posebnu štetu istrazi trgovine organima i zbog toga što su u Srbiji pojedini čelnici davali, kako je rekao, bizarne i sumanute, izjave.

"Svako ko to gleda sa strane reći će: 'ÄŒekaj nema šanse da se ovo dogodilo', jer su tvrdnje zasita preterane i to je učinilo veliku štetu otkrivanju istine i sprovođenju prave istrage", rekao je Montgomeri dodajući da je najtužnije što su porodice žrtava iskorišćene u političke svrhe.

Izvor: Tanjug