TV Most

MMF je poručio srpskoj strani da nađe sistematsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije poslednje tri godine stabilne, piše "Politika".

Opomene da ovo privremeno umanjenje ne sme da postane trajno stizale su od MMF-a i tokom prethodnih susreta, ali se u međuvremenu nije ništa promenilo. 

Letos je, navodi list, budžet bio u suficitu od 1,2 odsto BDP-a. U prvih nekoliko meseci ove godine republička kasa je i dalje u plusu, ali je Zakon o privremenom umanjenju penzija još na snazi iako je pre dva dana koordinator biltena MAT Stojan Stamenković izjavio da je on bio oročen do kraja 2017. i da sada "to tako stoji". 

Od oktobra 2014. godine kada su sve penzije veće od 25.000 dinara umanjene za 22 i 25 odsto, učešće penzija u bruto domaćem proizvodu palo je sa 13,8 na 11 odsto, što je manje čak i od onog što je MMF tražio od Srbije. 

Istovremeno, iz budžeta za isplatu penzija se više ne izdvaja 50 odsto para, već oko trećine republičke kase, s tendencijom daljeg smanjivanja. 

U dokumentu Fiskalnog saveta "Mišljenje na fiskalnu strategiju za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu", pored ostalog stoji da je "verovatno najveći nedostatak fiskalne strategije taj što se njom ne precizira kada će se ukinuti privremeno umanjenje natprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija". 

Ovakva mera, koja je doneta krajem 2014, može da se opravda kada zemlji preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. 

Međutim, ta opasnost je prošla 2017, jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo, zbog čega nema ekonomskog osnova da provremena mera umanjenja penzija ostane na snazi, piše Politika.