TV Most

Zorana Mihajlović je, pred konferenciju "Treća srpska konferencija o razvoju nekretnina i infrastrukture", naglasila da građevinarstvo značajno utiče na rast BDP-a, a u njemu posebno sektor stanogradnje.

"Mi smo za prethodne dve godine sa 4,3 odsto udela u BDP-a, došli do 6,2 odsto udela građevinatstva u BDP-u. Čeka nas bum u stanogradnji, izgradnja stanova za pripadnike sektora bezbednosti. Procene su da ćemo u poslednjem kvartalu ove godine, naročito 2019. i 2020. sigurno imati rezultat rasta od 1,5 do 2,5 procenata BDP-a zahvaljujući stanogradnji za pripadnike službi bezbednosti", objasnila je Mihajlović.

Rekla je da ove godine, u drugom i trećem kvartalu počinje izgradnja 1.600 stanova.

Prema njenim rečima bolji podaci u građevinarstvu su rezultat elektronskih građevinskih dozvola čije uvođenje je uticalo na investicije.

Vrednost građevinskih i infrastrukturnih radova je za 50 odsto povećana, kazala je ona.

Uverena je da će se nastaviti taj trend i da su osnovni razlog elektronska građevinska dozvola, jeftinija procedura, manji broj procedura, i ono što je urađeno krajem godine, a to je ukdianje parafiskalnih nameta u oblasti građevinarstva.

Podsetila je da je za upotrebnu dozvolu trebalo platiti 0,2 odsto od vrednosti objekta, što je ukinuti, i čime su smanjeni troškovi, kao i troškovi u oblasti izdavanja građaveinskih i svih drugih dozvola.

"Danas imamo 23.400 gradilišta u Srbiji, i ogroman rast gradilišta u Beogradu", navela je Mihajlović.

Istovremeno je izrazila sumnju u to koliko građevinska industrija može da isprati predstojeće projekte.

Prema njenim rečima procene su da je moguće povećanje od 10 do 15 odsto zaposlenih u naredne dve godine, a to znači i povećanje zaarada u ovom sektoru, gde su plate inače najniže.

"Brine me koliko će naše kompanije biti u stanju da se organizuju, udruže. Nisam sigurna da pojednačno mogu da završe sve poslove i odgovore izazovu stanogradnje. Mi ne pričamo o par stotine stanova, već o o 20.000 stanova u narednih nekoliko godina", podvukla je ona.

Mihajlović je pozvala građevinare da se udruže, jer je to jedini način da završe ove poslove.

Takođe je podsetla da se već dugo zalaže i za građevinsku školu.

"Fale nam ljudi zanatlije u ovoj oblasti. Smatrala sam oduvek, da u zavisnosti šta država pravi, ako se opredeli da gradi onda mora da postoji škola koja će da primi i animira mlade da to završavaju. To je posao narednih deset godina. Priča o stanogradnji je priča o narednih deceniju", zaključila je ona.

Ministarka Mihajlović najavila je da će 5. marta potpisati protokol o rekonstrukciji pruge Beograd-Zagreb sa ministrom prometa, infrastrukture i pomorstva Hrvatske i da će dve zemlje zajednički tražiti sredstva iz evropskih fondova.

Mihajlović je, u izjavi novinarima, istakla da je napravljen ogroman korak time što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u Hrvatskoj i pričao o konkretnim projektima.

"Jeste se pominjala prošlost, ona je tu, nije zaboravljena, ali ragovaramo o projetima", naglasila je ona.

Mihajlović je rekla da će u Protokolu, koji će potpisati sa hrvatskim kolegom biti odluka o zajedničkom aplicifranju za sredstva kod evropskih fondova.

Prema njenim rečima, procena je da bi Srbiju rekonstrukcija pruge na njenoj teritoriji koštala 215 miliona evra, a da su na hrvatskoj strani veći troškovi.

Ukazala je da Srbija ima već studiju izvodljivosti i plan detaljne regulacije.

"Očekujem da se 5. marta dogovorimo ne samo oko aplikacije za evropske fondove, već i šta držazve mogu da uradi pre te aplikacije", dodala je ona.

Mihajlović je istakla da, ako EU odobri ove godine novac za tehničku dokumentaciju, ona može da se uradi iduće godine, te da ne veruje da je realno očekivati rekonstrukciju pruge pre 2020.

Navela je da Srbija u poslednje vreme gleda da se što više povezuje sa regionom i najavila da će u petak u Bugarskoj biti potpisan sporazum o železničkom transportu, čime bi se smanjile nefizičke barijere koje postoje.