TV Most

Kao i prethodnih godina i ove, Savet stranih investitora u Srbiji, koji okuplja više od 130 stranih kompanija, objavljuje Belu knjigu - presek stanja poslovne klime. U njoj su predlozi za poboljšanje uslova poslovanja u Srbiji. 

 “Ove godine, u 33 odsto predloga vidimo napredak, u drugom delu ga ne vidimo. Neko će reći da je to mnogo, neko da nije dovoljno. Ali, ako kažem da je broj predloga koje je Savet stranih investitora naveo u Beloj knjizi više od 400, ako gledate taj broj, to je vredno pažnje. Naravno da želimo veći rezultat, da u budućnosti procenat uspešnosti bude 50. Ove godine smo uveli novinu koja nam dozvoljava da kažemo vladi i zainteresovanim akterima koje su oblasti u kojima je bilo napretka. Najviše je ostvareno u sledeće četiri oblasti: građevinsko zemljište i izgradnja, zaštita korisnika finansijskih usluga, transport i duvanska industrija”, kaže za RTS predsednica Saveta stranih investitora Jana Mihajlova.

Najmanji napredak, kako kaže, zabeležen je u sledeće četiri oblasti: Zakon o privrednim društvima, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, restitucija i standardi kvaliteta u proizvodnji mleka. 

“Zadovoljstvo dolazi kada su zakoni jasni. Preciznije procedure u restituciji, ali i transparentne, to će u mnogome pomoći učesnicima na tržištu. Prava investitora moraju da se bolje štite. Strani državljani trebalo bi da imaju jednaka prava na vraćanje imovine kao i državljani Srbije”, navodi Mihajlova.

Očekuje da sledeće godine počne nešto da se menja, kako bi se smanjio nepotreban teret ali i došlo do povećanja prikupljanja poreza,  što će pomoći državnom budžetu.

Poreske prijave će, prema njenim rečima, na mesečnom nivou pojednostaviti poslovanje kompanijama i sve predlaženo poslovni proces učiniti lakšim, ali bez štete za budžet.

“Kada se vratimo u prošlost, Zakon o radu je bio veliki izazov 2014. Bio je dugo iščekivan, mnogo promena je usvojeno, što je zadovoljavajuće. Ali ne treba sve da se zaustavi sada, za buduće godine, kompanije rade na predlogu da se on modernizuje. Nadamo se da će se to desiti. Ima nekoliko oblasti sa rupama, kao što je legislativa za angažovanje radnika na lizing, to nam danas nedostaje. Treba više vremena, osetljiva je tema, više je učesnika, tiče se svakog radnika, kompanije, ali modernizacija Zakona o radu će biti prepoznata ne samo od poslovnog sveta ovde, nego i u EU sa čijim zakonodavstvom Srbija mora da se uskladi”, objašnjava Mihajlova.

Ističe da ubrzan trend razvoja zahteva sprovođenje teške reforme.

“To su strukturalne reforme, recimo privatizacviju državnih preduzeća. To nije lako, tiče se velikog broja ljudi, ali će učiniti ekonomiju efikasnijom. S jedne strane, strukturalne reforme jesu teške, ali su važne ne samo danas, već će osloboditi resurse za budućnost, što će ubrzati rast BDP-a, da se investira u reforme, zdravsteni sistem, obrazovanje, što će na duži rok Srbiju učiniti jačom, otpornom, uspešnom.Onda je neophodna reforma u javnoj upravi, jer živimo u modernom svetu. Videli smo kakva efikasnost može da bude i treba da koristimo digitalizaciju, da idemo ka e-upravi,to znači brzinu. To zahteva mnogo resursa, ali, gde to postoji, to je i mnogo šanse za zemlju”, zaključuje Mihajlova.