TV Most

U Beogradu je broj nezaposlenih u odnosu na isti period prošle godine manji za 12 odsto, rekao je Martinović Tanjugu i napomenuo da je taj broj sada 87.000.

"Beograd je danas u boljoj poziciji", zaključio je Martinović, navodeći da je na smanjenje nezaposlenosti uticala veća privredna aktivnost, ali i ambijent koji je privukao strane investitore.

Za aktivne mere zapošljavanja ove godine će biti izdvojeno 3,65 milijardi dinara iz sredstava NSZ i dodatnih 550 miliona dinara za osobe sa invaliditetom, a javni poziv za njihovu realizaciju raspisan je danas, rekao je Martinović.

Dodao je da će, pored toga, na raspolaganju biti i pet miliona evra iz pretpristupne pomoći što će, kaže, uključiti dodatnih 1.500 lica u programe mera koji su identični pozivima NSZ.

"Mi smo raspisali 10 javnih poziva za različite kategorije. Tu su programi stručne prakse za mlade ljude koji izlaze iz procesa obrazovanja, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovane i dugoročne nezaposlene, kao i program obuka za poznatog poslodavca. Jedan od programa koji se najviše traži je otvaranje novih radnih mesta i samozapošljavanja...", naveo je Martinović.

Napominjući da je prošle godine više od 100 lokalnih samouprava učestvovalo u sufinansiranju programa, a da je 40 samostalno finansiralo mere zapošljavanja, Martinović je rekao da sličnu situaciju očekuje i ove godine.

Kako je rekao, opštine i gradovi mogu da apliciraju za sufinansiranje mera do 19. februara.

"Očekujemo da se odazovu u velikom broju. Svi oni zahtevi koji budu u skladu sa akcionim nacionalnim planom i sa našim uputstvima biće uvaženi. Verujem da će lokalne samouprave biti zadovoljne iznosom sredstava koje će dobiti kao podršku njihovim budžetima", rekao je Martinović.

Govoreći o prekvalifikaciji, direktor NSZ je naveo da je najviše ljudi zainteresovano za IT sektor, uz napomenu da postoji velika lista deficitarnih zanimanja.

"Najveće interesovanje vlada za IT sektorom. Ono što vidimo da je traženo jesu zanatlije poput bravara, tesara, molera, keramičara, zavarivača. Traženi su i kuvari, poslastičari i pekari, ali i radnici obezbeđenja, negovateljice...", rekao je Martinović.

Na posao, kaže, najduže čekaju oni koji nemaju kvalifikacije i koji nisu ulagali u svoje veštine, te su kroz proces obrazovanja prošli bez sticanja stručnih praksi.

"Na žalost, ima i takvih, oko 30 odsto na našoj evidenciji", zaključio je Martinović.