TV Most

"Do sada fizička lica nisu mogla legalno da budu uključena u proizvodnju i promet rakije. To će moći da urade bez komplikovane procedure", rekala je ministarka u Skupštini Srbije obrazlažući predlog zakona.

Predloženi zakon dozvoljava promet jakih alkoholnih pića između svih subjekata na tržištu kada je jako alkoholno piće i destilat predmet dalje dorade i prerade.

Po sadašnjem zakonu proizvodnjom i prometom rakije mogla su da se bave samo pravna lica odnosno registrovane firme, dok novi zakon predviđa da registrovano seosko domaćinstvo može legalno da plasira rakiju na tržište, ali posredstvom neke firme koja se bavi doradom i predadom rakije.

Prema rečima, ministarke, nova zakonska rešenja su usmerena ka pojednostavljivanju pravila za registraciju proizvođača i samu proizvodnju.

Proizvođači jakih alkoholnih pića u Srbiji ubuduće će moći da se bave tom delatnošću uz jednostavnije uslove i manje troškove, kao i da budu konkurentniji na stranim tržištima.

Bogosavljević - Bošković je istakla da će fizička lica moći legalno da iskoriste svoje potencijale za proizvodnju rakije i tako da doprinesu privrednom razvoju Srbije.

Zakon predviđa liberalizaciju uslova za proizvodnju jakih alkoholnih pića, što će dovesti do smanjenja troškova proizvodnje i samim tim do povećanja broja registrovanih proizvođača.

Fizičkim licima će biti omogućena proizvodnja sirovina za jaka alkoholna pića, pri čemu će samo registrovani proizvođač moći da plasira na tržište jaka alkoholna pića za neposrednju ljudsku potrošnju.

Ministarka je istakla da skoro svaka kuća u ruralnoj sredini u Srbiji ima voće i pravi rakiju, kao i da se najviše pravi šljivovica.

Prema njenim rečima, registrovani proizvođači su ove godine proizveli 22,5 miliona litara voćnih rakije, a najviše u rasinskom i šumadijskom orugu.

Kako kaže, ukupne površine pod zasadima voća u Srbiji iznose oko 169.000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom godišnje od oko 1,5 miliona tona voća, a prvo mesto zauzima šiljiva sa 39,5 miliona stabala koja se uzgajaju na oko 78.000 hektara.

Ona je rekla da zasadi šljive čine oko 46 odsto od ukupne površine svih voćnih zasada, da proizvodnja šljive iznosi na godišnjem nivou 400 do 450 hiljada tona, kao i da se čak 75 odsto upotrebi za proizvodnju rakije.

Bogosavljević - Bošković je navela da Srbija ima dugu tradiciju u proizvodnji rakije i da, na primer, ima autohtone vrste šljive - dragačevku, požegaču, crnošljivu i druge, ali i savremene poput čačanske rodne, čačanske lepotice...

Ona je kazala da s, na primer, popularna šljivovica najviše proizvodi u Zapadnoj Srbiji, dok je Istočna Srbija poznata po travaricama, a Vojvodina po dunjevači i kajsijevači.

"Želimo da pomognemo malom proizvođaču, da ostvare prihod, ovaj zakon uvodi i pravila koja su precizna i jasna kada je reč o geografskoj oznaci tako da će srpska rakija biti prepoznatljivija na tržištu i biti ravnopravan takmac sa rakijama u okruženju", rekla je ministarka novinarima.

Ona je istakla i da se uvodi jedinstvena kategorizacija jakih alkoholnih pića, sa 47 katoegorija, kao i nova pravila deklarisanja.

Ministarka je izrazila očekivanje da će veliki broj fizičkih lica uskoro postati i sami registrovani proiizvođači, zbog sniženih troškova registracije, s obzirom da će registracija koštati svega nekoliko hiljada dinara.

Cilj novih zakonskih rešenja je da se smanji nivo sive ekonomije i poveća broj registrovanih proizvođača, uz maksimalno uvažavanje parametara kvaliteta i bezbednosti proizvoda.

Srbija će novim zakonom postići harmonizaciju sa evropskim propisima u toj oblasti, a geografska oznaka će biti regulisana na potpuno novi način.

Vlada podseća da je do donošenja Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima 2009. godine bilo registrovano 2.048 proizvođača, a da je on dozvoljavao promet rakije u rinfuznom stanju samo između registrovanih proizvođača, čime je veliki broj fizičkih lica koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju registrovanim proizvođačima u situacijama kada njihova proizvodnja premašuje sopstvene potrebe.

Izvor: Tanjug