TV Most

Linta je naveo da je jedno od otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske i pitanje ratne odštete koje treba da bude predmet razgovora.

Navedeno pitanje je, napominje Linta, istaknuto u Sporazumu o normalizaciji odnosa, potpisanom u Beogradu 23. avgusta 1996. godine između bivše Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske, a koji je stupio na snagu 18. oktobra 1996. godine nakon ratifikacije u parlamentima dve države.

U članu sedam, strane ugovornice su se, između ostalog, obavezale da će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog sporazuma sklopiti sporazum o naknadi za svu uništenu, oštećenu ili nestalu imovinu.

U cilju sprovođenja obaveza iz ovog člana dogovoreno je osnivanje mešovite jugoslovensko-hrvatske komisije sastavljene od po tri predstavnika svake strane ugovornice.

Linta navodi da je ukupno održano 13 sastanaka komisije do marta 1999. godine kada je došlo do bombardovanja SR Jugoslavije.

Prema njegovim rečima, navedena komisija nije se više sastajala.

Na sastancima komisije je, između ostalog, razmatran i nacrt sporazuma o naknadi štete za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu ali do potpisivanja nikad nije došlo.

Linta ističe da Srbija treba da pokrene inicijativu da se obnovi rad nekadašnje jugoslovensko-hrvatske komisije za sprovođenje člana 7 Sporazuma o normalizaciji odnosa. 

"Hrvatska nema pravo da traži ratnu odštetu od Srbije ali ima obavezu da plati ratnu odštetu svojim državljanima srpske nacionalnosti. Međunarodni sud pravde u Hagu je odbio tužbu Hrvatske za genocid a time i ostale tužbe, među kojima je i ona za naknadu ratne štete", zaključio je Linta.