TV Most

Kada je pre tačno godinu dana međuvladinom konferencijom u Briselu počeo pregovarački proces, opšte očekivanje je bilo da će prva poglavlja biti otvorena već tokom grčkog predsedavanja, u prvoj polovini 2014, a u najgorem slučaju za vreme predsedavanja Italije od jula do decembra.

Uprkos iskrenoj naklonosti prema Srbiji i ozbiljnim nastojanjima Grčke i Italije da ubrzaju postupak i otvore novu stranicu u odnosima Srbije sa EU, brojni tehnički i politički izazovi odložili su otvaranje poglavlja do letonskog predsedavanja, koje je počelo u januaru.

"Daćemo sve od sebe da se nova poglavlja otvore tokom našeg predsedavanja", rekao je juče u Evropskom parlamentu Edgars Rinkevičs, letonski ministar spoljnih poslova, govoreći ne samo o Srbiji, nego i o Crnoj Gori, koja je pregovarčki proceš počela nešto ranije.

Vrlo sličnu formulaciju upotrebio je samo nekoliko sati ranije izvestilac EP Dejvid Mekalister, koji je predstavljajući svoj prvi izveštaj o Srbiji rekao da se "nada da će prva poglavlja biti otvorena do polovine godine".

U ovom trenutku, međutim, niko ne može da prognozira tačan datum otvaranja poglavlja jer je broj varijabila u ovoj jednačini jednostavno preveliki.

Najpre, pre otvaranja bilo kog od 35 poglavlja pregovaračkog procesa potrebno je završiti skrining za to poglavlje, odnosno detaljno utvrditi stepen usaglašenosti regulative i prakse u određenom sektoru sa evropskim standardima.

Zahvaljujući srpskom pregovaračkom timu na čelu sa Tanjom Miščević, Srbija je tokom prošle godine završila skrining za više od dve trećine poglavlja, a ostatak bi trebalo da bude okončan do marta.

Međutim, to je tek deo posla, jer sledi još i sastavljanje izveštaja Evropske komisije i izrada akcionih planova, nakon čega zemlje članice na ministarskom nivou konsenzusom daju zeleno svetlo za otvaranje poglavlja.

Za sada su kompletne pripreme završene samo za poglavlje 32, koje se odnosi na javne finansije, dok je izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, policija i osnovna prava) pri kraju.

Kada je reč o političkim kriterijumima, novi pristup proširenju EU, ustanovljen prošle godine, zahteva da se među prvima otvore poglavlja 23 i 24 i da se napredak u pregovorima za ova poglavlja veže za sva ostala, što u praksi znači da bi zastoj u, na primer, reformi pravosuđa, mogao da blokira pregovore o poljoprivredi i svim drugim temama.

Srbija tu ima dodatni problem jer je na insistiranje nemačkog Bundestaga poglavljima 23 i 24 pridodato i poglavlje 35, koje se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine i to je krajem godine uneto i u zaključke Saveta EU o Srbiji.

Uz to, Nemačka, Velika Britanija i još neke zemlje insistiraju da se pre otvaranja poglavlja 35 sprovede sve što je dosad dogovoreno u okviru briselskog dijaloga Beograda i Prištine, koji je tokom cele druge polovine prošle godine bio u zastoju zbog kosovskih izbora i problema sa formiranjem tamnošnje vlade.

Iako u Briselu priznaju da Srbija nije kriva za taj zastoj, ukazuju da kašnjenje u sprovođenju nekih već postignutih dogovora nema opravdanja.

"Postoje stvari koje Srbija može da završi sama, bez kosovske vlade, a vlasti u Beogradu vrlo dobro znaju koje su to stvari", izjavio je ranije ovog meseca evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han.

Briselski diplomatski izvori podsećaju da je sprovođenje sporazuma o uzajamnom priznavanju diploma obustavljeno nakon što ga je osporio Ustavni sud Srbije, kao i da nisu do kraja primenjeni sporazumi o pravosuđu, energiji, telekomunikacijama i slobodnom kretanju.

Nastavak briselskog dijaloga na visokom političkom nivou koji je zakazan za 9. februar trebalo bi da dovede do novog zamaha u sprovođenju dogovorenog, a Miščević je nedavno iznela procenu da bi nakon još jedne runde dijaloga, krajem februara ili početkom marta, svi uslovi za otvaranje prvih poglavlja mogli biti ispunjeni.

Prema tom, optimističkom scenariju, poglavlje 35 bi uz poglavlje 32 moglo biti otvoreno već na proleće, a ubrzo potom i poglavlja 23 i 24.

U slučaju da se ova prilika ne iskoristi, Srbija će na drugu međuvladinu konferenciju i otvaranje poglavlja čekati tek u drugoj polovini godine, kada će na kormilu EU biti Luksemburg.

Izvor: Tanjug