TV Most

O knjizi su govorili urednik Vule Žurić, direktor "Lagune" Dejan Papić, Ratko Dmitrović, generalni direktor i glavni urednik "Novosti", i autor.

Prema rečima Žurića, zbog velikog uspeha "Fajronta", koji se bliži tiražu od sto hiljada prodatih primeraka, Karajlić je želeo da se oduži čitaocima i šesto izdanje dopuni svojim pogovorom

-On piše o fenomenima koji su obeležili život knjige i svom iskustvu kao pisca, a kao bonus materijal objavljuje i jedno pismo čitateljke, rekao je Žurić.

Žurić je podelio sa prisutnima utiske sa promocija knjige koje su održane širom zemlje i regiona.

-Ti se svi skupovi pretvore u neku vrstu vrlo značajnog naučnog skupa, i te se promocije pretvaraju u neku vrstu društvenog pokreta. Na promocije ljudi dolaze iz raznih pobuda, a kako je i knjiga pravi fenomen, tako i književne večeri, promocije i svi skupovi na kojima se ljudi okupe da o knjizi razgovaraju postaju jedan fenomen.“


-Knjiga "Fajront u Sarajevu" naša je najprodavanija knjiga u prošloj godini. Nele je uneo srce u ovu knjigu i ispričao jednu priču o Sarajevu potpuno nepristrasnu, o Sarajevu kakvo je bilo pre rata i kakvo želimo da pamtimo“, rekao je Dejan Papić. Direktor Lagune izrazio je i nadu da će knjiga uskoro doživeti i svoj stohiljaditi primerak.

Glavni urednik Kompanije „Novosti“ AD Ratko Dmitrović rekao je da je Karajlic vrlo neprijatan za one koji ga u Sarajevu danas ne vole zato što ne brani nacionalnu poziciju već govori o Sarajevu pre početka rata, o onome što se događalo, a malo se zadržava na prelomnim trenucima i odlazi iz Sarajeva.

Na pitanje novinara zašto je izabrao Beograd, Karajlic je odgovorio:

-Zato što me u Beogradu neće sprečavati da imam pravo na svoje mišljenje’, i to je ostalo od tada do današnjega dana“, dodao je gospodin Dmitrović.


Autor je objasnio je zasto ovo izdanje ima dodatak.

„To dodavanje, taj pogovor sadrži neka moja razmišljanja o knjizi i o onome što se sa tom knjigom u prvih šest, sedam meseci dešavalo. Od hiljada pisama koje sam dobijao, što poštom, što elektronskim putem, izabrao sam pismo jedne gospođe, ne samo zbog činjenice da je pismo važno već i zbog toga što se ta gospođa pozvala na zakon o informisanju i insistirala je da se njeno pismo nađe u knjizi, na istom onom mestu na kojem sam je ja spominjao, rekao je Karajlic i dodao:

-Ovo je dodatni razlog svima onima koji su knjigu već pročitali da kupe nov primerak, a oni koji je nikad nisu čitali imaće priliku da pročitaju i knjigu i reakciju gospođe koju često spominjem u svojoj knjizi, rekao je na kraju konferencije Dr Nele Karajlić.


Fajront u Sarajevu je teško, pomalo bolno, svakako setno prebiranje po uspomenama jednog od Sarajlija koje su taj grad u Titovoj Jugoslaviji učinile posebnim. Novi primitivizam je Sarajevo izbacio iz zglobne čašice, učinio ga drugačijim, dao mu oreol avangarde, a najveća zvezda tog pokreta bio je dr Nele Karajlić.

Ovo je njegova priča, iskrena, duhovita, priča bez koje predratno Sarajevo – grad raje i papaka – nije moguće razumeti do kraja. U tom kazivanju Nele je sanjar o sunčanoj strani ulice, naivac, žrtva, vizija koja hoda, nepresušni izvor ideja, hrpa straha. Takav njegov život mogao je da se kreće, i kretao se, samo od linije šesnaesterca fudbalskog kluba Vratnik, davnih sedamdesetih, do Prvog koronarnog odeljenja Urgentnog centra u Beogradu, četrdesetak godina kasnije. Sve što se važno odigralo između te dve stvarne i vremenske linije, nalazi se u ovoj knjizi.

Karajlić je rođen 1962. godine u Sarajevu kao Nenad Janković. Završio sarajevsku Drugu gimnaziju, apsolvent na orijentalistici Filozofskog fakulteta u Sarajevu.

Osnivač je, kompozitor, tekstopisac i frontmen rok grupe Zabranjeno pušenje sa kojom u prvoj fazi 1980–1990. objavljuje četiri albuma: Das ist Walter, Jugoton, Zagreb, 1984; Dok čekaš sabah sa šejtanom, Jugoton, Zagreb, 1985; Pozdrav iz zemlje safari, Diskoton, Sarajevo, 1987; Male priče o velikoj ljubavi, Diskoton, Sarajevo, 1989.

Sa grupom Zabranjeno pušenje održao više od 1000 koncerata u gradovima i selima SFRJ: Pionir Beograd, Ledena dvorana Zagreb, Skenderija Sarajevo, Kale Skoplje, Morača Podgorica, Gripe Split, Tivoli Ljubljana…
Od maja 1981. do januara 1985. scenarista i glumac radijske verzije Top liste nadrealista, u okviru emisije „Primus“, Drugi program Radio Sarajeva.

Najširu popularnost stekao je kao scenarista i glumac u seriji Top lista nadrealista TV Sarajevo: prva serija 1984, druga 1989, treća 1991.

Autor je i knjige Složna braća, 1996.

Autor je muzike za filmove Crna mačka beli mačor reditelja Emira Kusturice, 1998; saundtrek iz istoimenog filma, 1998, Komuna; Universal, Barcley, 1998.

Živi i radi u selu Koraćica, opština Mladenovac.

Izvor: TVmostinfo