TV Most

Pokušali smo da pratimo sudbinu imovine čuvenog pronalazača, profesora na Kolumbija univerzitetu i srpskog konzula i naišli na sličnost sa ispitivanjem "gde se dede Nemanjino blago". Ali, razlika je, ipak, velika.

Nemanjića blago je, kako i pesma kaže, utrošeno na izgradnju zadužbina - Hilandara, Mileševe, Studenice,...

Pupinovo je opljačkano, a njegove zadužbine, uglavnom, drugi su nasilno prisvojili. Čak su i lične Pupinove stvari razvučene, odnete i uništene, tako da je njegova rodna kuća u Idvoru opremljena prikupljenim nameštajem iz vremena u kome je živeo.

- Pupin je svoju zaostavštinu izdelio između ćerke Varvare i Kolumbija univerziteta. Treći deo pripao je Fondu Mihajla Pupina, koji je osnovao 1928. godine. Novca iz tog fonda nema - otkriva nam dr Dragoljub Cucić, profesor fizike i direktor škole za mlade talente "Mihajlo Pupin" u Pančevu.

Vrednost Fonda iznosila je tadašnja 7.071.703 dinara. Sa tim novcem mogle su da se sagrade dve gradske bolnice ili sedam stotina velikih gradskih kuća! Pokušavajući da uđe u trag novcu koji je nestao posle dolaska na vlast Josipa Broza Tita, Cucić je utrdio da Pupinova poslednja volja nije ispoštovana. U osnivačkom aktu, koji je istovremeno i svojevrsni testament, Pupin je jasno naveo kako će se prihod od imovine deliti posle njegove smrti. Ostavinska rasprava, međutim, nikad nije održana.

KUĆU KUPILA SEKTA

Posle smrti supruge Sare Katarine Pupin, naučnik je život i pažnju posvetio ćerki jedinici Varvari Ivanki, koju je zvao Vava. Pupin se kasnije nije slagao sa njenim pogledima na život, ali joj je, ipak, ostavio veliki deo svog bogatstva.

Varvara je imala dva braka i nije imala decu. Nasledstvo je rasprodala, uglavnom, da bi platila kockarske dugove drugog supruga.

Imanje i porodičnu kuću u Norfolku, koje je Pupin nazivao svojim američkim Idvorom, sa svim stvarima, prodala je jednoj američkoj sekti.

Ta sekta je organizovala veliku aukciju na kojoj su prodate i Pupinove lične stvari, tako da je danas pravi istraživački poduhvat doći do bilo čega što je pripadalu čoveku koji je svojim izumom povezao planetu.

- Fondom je upravljalo privredno društvo "Privrednik" iz Beograda - objašnjava Cucić. - Njemu je stavio na raspolaganje čitavu svoju imovinu u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. To su bile Pupinove deonice u Srpsko-amerikanskoj banci u Beogradu - 50.000 i zajam od pet stotina hiljada dinara, koji je dao Pavlu Hadži Pavloviću, a koji je bio osiguran njegovim deonicama u istoj banci.

Deo prihoda iz deonica Pupin je namenio za izdržavanje srpske crkveno-školske opštine u Idvoru, dok je ostatak trebalo da bude isplaćen njegovoj rodbini po spisku koji je priložio. Naložio je da se posle njegove smrti sredstva daju učenicima poljoprivrednih škola u Vojvodini, kao i najboljim poljoprivrednicima u državi.

Tadašnji ministar finansija odobrio je rad Fonda.

"Sredstva u Srpsko-amerikanskoj banci koja je ostavio za fondaciju preko Privrednika su nestala, a banka je ubrzo ugašena" kaže Andrija Parčetić, praunuk Pupinove rođene sestre i jedini živi naslednik.

"Tako da moja porodica nije dobila ni dinar od nasledstva!"

Kako saznajemo, banka nikad nije dobila sudski izveštaj o ostavinskoj raspravi posle Pupinove smrti, te je deonice vodila na njegovo ime. Važilo je pravilo da se, bez obzira na čije su ime, deonice isplaćuju donosiocu. A, to je mogao da bude - bilo ko!

"Pupinov račun jednostavno je 1945. ostao prazan. Ne zna se u čije ruke je novac otišao" objašnjava Parčetić.

"Pupinova imovina prvi put je oduzeta u vreme NDH i Ante Pavelića, jer je deo sredstava bio na računima zagrebačkih banaka. Posle rata, "zbog saradnje sa okupatorom", to su uradili i komunisti," tvrdi Mihailo Šeškević, predsednik udruženja malih akcionara Srpske banke i dodaje:

"Srpsko-amerikanska banka iz Beograda bila je vlasnik 1.230 deonica Srpske banke u Zagrebu. Rukovodstvo Srpske banke je u novembru 1945. proglašeno saradnikom sa režimom Ante Pavelića, pa su i svi deoničari proglašeni saradnicima ratnih zločinaca. Tako je i Pupin, koji je umro 1935, mrtav proglašen za državnog neprijatelja! Na osnovu toga, sud u Zagrebu je sve konfiskovao. Imovina Srpske banke prešla je u vlasništvo tadašnje države. Pupinova imovina nije bila nacionalizovana, već konfiskovana!"

Pupin je imao i 338 svojih deonica u Srpskoj banci u Zagrebu, koje se u testamentu ne spominju.

"Te akcije su imale malu vrednost u odnosu na njegovu ostalu zaostavštinu. Zato ih nema u testamentu. Njihova vrednost danas bi bila oko 200.000 evra. I one su, naravno, netragom nestale - objašnjava Đorđe Pivnički, zastupnik naslednika malih akcionara Srpske banke.

Teško stečeno bogatstvo, u Ameriku je došao sa samo pet centi u džepu, Pupin je uspeo da oplodi i da postane jedan od desetorice najbogatijih ljudi na američkom tlu.

Koliko god da je bio široke ruke kada je bila u pitanju Srbija, toliko je u privatnom životu bio štedljiv.

Seljače iz Idvora, kako je sebe nazivao, uvek je bilo tu da pomogne kad je Srbiji trebalo.

Lista njegovih dobročinstava ima više hiljada davanja.

Poznata je njegova nesebična pomoć u Prvom svetskom ratu, kada je da bi Srbija dobila preko potrebni zajam garantovao svojom celokupnom imovinom.

Osim što je kupovao najveća dela srpskog slikarstva, pomagao je Srpsku pravoslavnu crkvu i bolesnima. Velike sume novca davao je novinarima i glumcima.

Narodni muzej u Beogradu danas ima zbirku vrednih umetničkih dela, koju je Pupin poklonio.

Osnovao je i Fond "Pijade Aleksić Pupin".

Njime je želeo da izrazi "blagodarnost materi koja ga je pod teretom teških žrtava uputila iz seoske škole u višu varošku školu", ali i da pomogne drugim siromašnim majkama da školuju svoju decu. Napravio je još jednu zadužbinu, pri Narodnom istorijsko-umetničkom muzeju (današnjem Narodnom muzeju).

Osnivački ulog bio je milion dinara, a novac se nalazio na računu u Državnoj hipotekarnoj banci u Beogradu.

Tadašnji ministar prosvete odlučio je da zadužbinom rukovodi Srpska kraljevska akademija nauka.

Poznato je da je sredstvima ove zadužbine finansirano objavljivanje petnaestak monografija o našim najpoznatijim manastirima, a plaćena su arheološka ispitivanja u Visokim Dečanima. Šta se sa preostalim novcem dogodilo - nije poznato.

DOLARI ZA "PRIVREDNIK"

Pupin je, osim svojoj kćeri, veliki deo bogatstva ostavio Kolumbija univerzitetu, u znak zahvalnosti što ga je "taj univerzitet podigao na visinu na kojoj se sada nalazi".

Profesor je u tastamentu naveo šta će i kome Kolumbija univerzitet isplaćivati iz prihoda njegove ostavštine.

U testamentu je, između ostalog, naložio da Kolumbija univerzitet svake godine isplaćuje "Privredniku", koji je trebalo da upravlja njegovim fondom, dve hiljada dolara.

To je bila prilična suma novca u to vreme. Nije nam poznato da li je taj novac ikada uplaćen "Privredniku" i, ako jeste, ko je nasledio ovo pravo, pišu Novosti.

Izvor: Večernje novosti