TV Most

Krulj je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naglasio da su smanjenje budžetskog deficita i javnog duga jedan od važnih faktora za povećanje plata i penzija.

Istakao je da "kada sve te elemente stavimo zajedno vidimo da je Srbija na pragu da ispuni sve ekonomske parametre, a da mnoge članice EU nisu ni blizu ovih parametara".

Ukazao je da se decenijama pričalo o tome da imamo problem sa deficitom, ali da je sada situacija drugačija.

"Imamo 550 miliona evra budžetskog suficita, plus dve milijarde evra investicija samo prošle godine što praktično dovodi do nekoliko bitnih elemenata da sa jedne strane imamo povećanje svih parametara kada je u pitanju budžet zemlje, sa druge strane imamo sve bitne elemente fiskalne konsolidacije, koji ne samo da su održivi nego su i bolji nego što su ikada planirani, i sa treće strane imamo pad nezaposlenosti", objasnio je Krulj.

Podsetio je da je plan fiskalne konsolidacije bio oročen na tri godine, ali da je iz godine i godinu situacija bila bolja.

"Ovaj aranžman koji je bio sa MMF-om je sigurno najuspešniji u novijoj srpskoj istoriji, a koliko smo mogli da vidimo iz MMF-a, njihovi direktori koji pričaju da je to jedan od najuspešnijih aranžmana uopšte", kaže Krulj.

Na pitanje da li nam je potreban novi aranžman sa MMF-om, Krulj kaže da kada se postižu ovako dobri eknomski parametri, u situaciji ste da sami kažete šta vam je potrebno.

"Sa finansijske strane ta podrška nije potrebna kada je MMF u pitanju, sa druge strane kada se priča o iskustvu koje smo i mi i MMF imali u procesu privatizacije i struktirnih reformi i celog aranžmana on je bio pozitivan", smatra Krulj.

Dodao je da je siguran da će Vlada doneti najbolju odluku, ali da je najvažnije što je ta odluka na nama.

Naglasio je da privredni rast od 3,5 odsto planiran na zdravim osnovama.

"Ono što je najbitnije je pre svega kako smo mi planirali taj rast – on je planiran kao što vidimo na zdravim osnovama. Završavamo Koridor 10, imamo ozbiljne investicije kada je u pitanju Koridor 11. Kada pogledamo infrastrukturne radove videćemo vrlo interesantu lepezu koju je Vlada napravila kada je u pitanju investiranje", kaže Krulj.

Naveo je da imamo investicije koje se naslanjaju na programe EU, kao što je put Beograd–Priština, sa druge strane imamo investicije koje se oslanjaju na turske firme kao što je Beograd–Sarajevo, dok sa treće strane imamo kineske investicije.

Govoreći o tome šta su predstojeći izazovi, Krulj je rekao da je potrebno da se reše strateška preduzeća u restrukturiranju, kao i da se nada će se ove godine rešiti pitanje "Galenike".

"Kada pričamo o privatizaciji sada za razliku od decenija iza rešavaju se pitanja koja su bila jako teška. Sada se rešava ono što praktično vodi u neku novu reindustrijalizaciju, donose fabrike, donose nova radna mesta. To je bilo najteže. Bela Palanka, Lebane, Krupanj znači sva ta mesta gde do pre deceniju retko ko je bio spreman da dođe i da investira danas se to dešava", zaključio je Krulj.