TV Most

Propusti su načinjeni u prvostepenom i drugostepenom postupku, što je bio osnov da se po tužbi Državnog pravobranilaštva sva tri sporna predmeta vrate na ponovni postupak, u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, na osnovu koga će prvostepeni organ doneti novu odluku.

Prema zaposlenima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pokrenuti su disciplinski postupci sa merom suspenzije do okončanja postupka.

Pošto postoje osnovi sumnje i u postojanje krivičnog dela, ministarstvo je nadležnom tužilaštvu podnelo i krivične prijave protiv lica koja su neposredno učestvovala u donošenju rešenja.

U konkretnom slučaju, blagovremenim postupanjem, nisu nastupile štetene posledice po javnu svojinu, ističu u Ministarstvu građevine.

Svi pomenuti postupci su u toku, a imajući u vidu karakter ove upravne stvari, u poslednjoj instanci odluku donosi Upravni sud Republike Srbije.

U ministarstvu očekuju od nadležnih pravosudnih organa da pored utvrđivanja odgovornosti za konkretni slučaj, ispita i druge slučajeve u kojima je otuđivana javna svojina bez naknade ili vršena prenamena šumskog i poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.

Mihajlović je ranije izjavila da je država zaštitila javni interes kad se radi o zemljištu PK "Zlatibor" i da će sve u vezi sa njegovom privatizacijom biti vraćeno na razmatranje.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva je dozvoljeno PK "Zlatibor", privatnoj firmi, upis svojine nad 2.213 hektara zemljišta, koje je ranije bilo u državnom vlasništvu.

Mihajlović je u Dnevniku RTS-a, rekla da spornih 2.213 hektara zemljišta po novom zakonu niko neće moći da dobije bez naknade.

"Onaj ko je sada vlasnik, platiće po tržišnoj ceni. Platio bi i po prethodnom zakonu. Ti su predmeti u izradi", kazala je Mihajlovićeva.

Kako je rekla tada, doneto rešenje nije konačno, a komisija je formirana jer je predsednik opštine reagovao, smatrajući da je tim rešenjem narušen javni interes.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović rekao je da 2003. godine, kada je privatizovan PK "Zlatibor", predmet privatizacije nije bilo zemljište koje je koristio taj kombinat, već objekti i sve ono što je činilo društveni kapital.

Kombinat i njegovu imovinu novi vlasnici su kupili za milion evra, a sada im se rešenjem Ministarstva daje u vlasništvo preko 2.213 hektara čija je tržišna vrednost četiri milijarde evra, tvrdi Stamatović.

Izvor: Tanjug