TV Most

Narodni poslanici su usvojili predlog o formiranju Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu.

Za predlog predsednice parlamenta Maje Gojković, glasalo je 156 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan, dok jedan poslanik nije glasao.

Predsednik Komisije će biti poslanik SNS-a i predsednik Odbora za zdravlje Darko Laketić, a zadatak Komisije je da sagleda sve činjenice i okolnosti vezane za posledice NATO bombardovanja 1999. godine, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.

Na prvoj konstitutivnoj sednici, Komisija je dužna da utvrdi metodologiju rada.

Predsednik Narodne skupštine na predlog Komisije može da angažuje naučne ili stručne institucije, kao i naučnike i stručnjake radi pomoći u radu Komisije.

Komisija ima obavezu da informiše Narodnu skupštinu periodično na šest meseci o svojim aktivnostima i dužna je do prvi preliminarni izveštaj sa predlogom mera podnese parlamentu do kraja 2020. godine.

Za sprovođenje ove odluke obezbeđena su sredstva u budžetu Srbije.

Gojković: Građani žele istinu

Predsednica Skupštine Maja Gojković je rekla u parlamentu da Komisija neće ličiti na sudnicu, niti će izricati presude, te da je njen cilj istina o posledicama bombradovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

"Na nama je da pokušamo da dođemo do istine, da vidimo da li je i u kojoj meri bilo uticaja posle zločinačkog bombradovanja sa osiromašenim uranijumom na građane Srbije, građane Jugoslavije i građane koji se nalaze u okolini naše države", rekla je Gojkovićeva.

Podsetila je da je Jugoslavija bila bombradovana 78 dana, da je 1.100 aviona nadletalo i izbacivalo različite projektile.

Maja Gojković (arhivska fotografija)

"Trideset hiljada projektila je bačeno na tadašnju Jugoslaviju. Petanest tona osiromašenog uranijuma. Kažu da je to dovoljno za kontrukciju blizu 170 replika nuklearne bombe koja je bačena na Hirošimu, 35 kilograma uranijuma 235", rekla je Gojkovićeva.

Maja Gojković je podvukla da niko ne bi trebalo da diže paniku, a najmanje je, kaže, potrebno da bilo ko potpuno bespotrebno relativizuje pokušaj da se dođe do istine.

Pozvala je poslanike da podrže predlog bez obzira na političku pripadnost i različitosti, jer su, kako je rekla, brojke "istinite" i da treba zajedničkim naporima da se dođe do istine.

Poručila je da Komisija treba da pobegne od politikanstva, te da rad u toj Komisiji neće biti nimalo lak i lagodan, kao i da će biti mnogo otpora.

"Nećete pogrešiti ako pritisnete zeleno dugme (za), jer nema građanina ove države kome nije potrebna istina, ma kakva ona bila, a koja se odnosi na njihovo zdravlje i zdravlje njihove dece i budućeg načina života u državi", rekla je Gojkovićeva.

Ukazujući na izveštaj koji je radio prvi šef Misije u UNEP-u Senegalac Bakari Kante, a koji UN nisu objavile zato što je bio "poguban za deo međunarodne zajednice" koji je podržao bombradovanje, Gojkovićeva je rekla i da postoji i drugi izveštaj kojim je rukovodio bivši ministar ekologije Finske i koji je takođe "katastrofalan" po one koji tvrde da baš nikakvog uticaja i problema nije bilo što smo bombradovani projektilima sa osiromašenim uranijumom.