TV Most

Koliko je zaista onih koji bi da kupe beogradsku fabriku mleka, znaće se u drugoj polovini godine kada se očekuje javni poziv za njenu privatizaciju.

U kombinatu kažu da im osim Kineza nijedan potencijalni kupac nije dolazio u posetu.Bez tereta starih dugova PKB bi, kažu, poslovao s profitom, a ovako su i prošlu godinu završili s minusom. Očekuju da će mnogi želeti da kupe paket njihove imovine, jer je to model privatizacije koji je odabrao Grad Beograd kao vlasnik.

U okviru tog dela imovine biće praktično sva imovina PKB-a, zemljište, životinje, mehanizacija, ceo tehnološki proces, potreban broj zaposlenih, uslov da određeni broj godina mora da zadrži stočarsku proizvodnju na ovom nivou", kaže Dragiša Petrović, generalni dirketor PKB-a.

Petrović kaže da imovinski paket ne sadrži građevinsko zemljište koje ostaje Gradu Beogradu i da ovog trenutka ne bi mogao da spekuliše oko vrednosti preduzeća.

Predstavnicima zaposlenih u PKB-u ne dopada se ideja da se sva imovina preda u privatno vlasništvo.

"Mi smo za model postojanja PKB-a sa većinskim državnim vlasništvom. Nemamo protiv da se delimičnom privatizacijom nađe efikasniji menadžment, ali ne treba ovakvu kompaniju prepustiti bilo kome", kaže Nikola Lazić iz Nezavisnog sindikata "PKB korporacije".

"Više sam volela da smo mogli da ga sačuvamo u okviru države, ali modeli poslovanja su takvi da nameću potrebu da se prepoznaje vlasnik, da on odgovara za proizvodnju i da on bude taj koji će garantovati kontinuitet kombinata", kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

"MK grupa" i Industrija mesa "Matijević" najpoznatije su od domaćih kompanija koje su se prijavile da su zainteresovane da kupe PKB. Potencijalni strani investitori su iz Nemačke, Danske, Hongkonga, Austrije, Kine i Rusije.

"Treba voditi računa da se ne dese loši primeri iz prošlosti, da dođu pravi vlasnici koji su bili u tom biznisu, a ne ljudi koji se nisu ni bavili poljoprivredom", kaže Dragan Glamočić, savetnik premijera za poljoprivredu.

Prema njegovim rečima, bolje je ako dođe inostrani kapital, ali, ako ne dođe, dobrodošao je i domaći.

"Svima onima koji se zalažu za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta savetujem da prodaju svoje stanove strancima i da onda od njih iznajme te stanove da u njima stanuju", kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.

A pre juna i javnog poziva za privatizaciju pred PKB-om je drugi izazov – kako prevazići 31. maj, kada prestaje zakonska zaštita od poverilaca. To znači da bi prvog juna na vrata mogli da im zakucaju poverioci i da traže 27 miliona evra, koliko PKB ima takozvanih starih dugova.

Sličnu muku muči većina od oko 300 preduzeća u restrukturiranju za koje država traži vlasnika. U Ministarstvu privrede, kažu, razmatraju različita rešenja kako da se rok ispoštuje, a da 1. juna ne nastane kolaps.

Izvor: RTS