TV Most

Dok prosečan Nemac potroši svega 60 kesa godišnje, stanovnik Srbije upotrebi 300 kesa, koje najčešće završavaju u prirodi i na deponijama.

Pojedini građani ističu da koriste plastične kese, dok drugi smatraju da ih treba izbaciti iz upotrebe. 

"Trudim se da uopšte ne kupujem kese. I ako uzmem kesu služi mi za smeće, ali uglavnom nosim platnenu torbu sa sobom", kaže jedna stanovnica Beograda. 

Plastične kese koristimo nekoliko minuta, a za njihovu razgradnju potrebno je više stotina godina. Zato što zagađuju životnu sredinu, proizvođači i uvoznici moraju da plate naknadu čiji iznos zavisi od toga da li su biorazgradive.

"Evropska Agencija za životnu sredinu smatra da je uvek najveći problem navika potrošača i zato je važno raditi na promeni svesti. Ono što trenutno radi RS to je da kompanije koje emituju kese na teritoriji Srbije sa biorazgradivim materijalima plaćaju naknadu i do 20 puta manju", kaže direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović.

Prošle godine u komunalnom otpadu završilo je više od 7.000 tona kesa, a od te količine 97 procenata čine kese koje su biorazgradive. 

"Problem je u tome što se ne zna kad se ona razgradi šta se dešava sa tim aditivima, da li oni idu u zemlju, da li idu u vodu itd. Sada su se trenutno pojavili i novi materijali, prirodni materijali na bazi skroba proizvedenog iz kukuruza od kojeg se proizvodi granulat za plastične kese", objašnjava Dragan Stevanović iz Udruženja za hemijsku i gumarsku industriju, PKS.

U nekim zemljama, plastične kese se povlače iz upotrebe a u nekim naplaćuju. 

"Mi kao kompanija smo više nego spremni da uđemo u sistem naplate plastičnih kesa. Prema našim iskustvima i podacima koje mi imamo sa drugih tržišta, takav jedan mehanizam bi dao najbolje rezultate jer dovodi do smanjenja upotrebe plastičnih kesa i do 80 odsto", ističe Nikola Papak iz kompanije "Delez Srbija". 

Pokazalo se da i proizvodnja papirnih kesa uništava prirodu zbog masovne seče drveća.