TV Most

Odustajanje vlasti u Prištini od spornog zakona kojim bi preuzeli vlasništvo nad Kombinatom "Trepča", donelo je kratki predah u razmišljanju kako rešiti pitanje imovine srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji.

Ovu temu, Vlada Srbije rado bi videla na pregovaračkom stolu 9. februara u Briselu, kada će se prvi put sastati premijeri Aleksandar Vučić i Isa Mustafa. Trepča je, ipak, samo kruna velikog pitanja - šta će biti s imovinom velikih državnih sistema u Pokrajini?

Na brezovičkim stazama, red održavaju srpske ski-sudije... Ali nije mali broj puta Priština pokušala da preuzme skijalište - ili da izgradi novo. Srbija je za šest godina tamo uložila milion i po evra, a sada sprema još 36 miliona za modernizaciju - sa vlastima u Prištini saradnja je minimalna.

"Mi funkcionišemo kao ski-centar ne naslanjajući se na njihovu administraciju. Što se tiče snabdevanja strujom, čišćenja lokalnih ili regionalnih puteva, to funkcioniše i nama su uglavnom i gosti iz Prištine, Skoplja i okolnih mesta", kaže Dejan Ljevnaić, direktor "Skijališta Srbije".

"Sa naše strane gledajući, menadžerski mi možemo zajedno da upravljamo ali vlasnički je nesporno da je vlasništvo naše", navodi Ljevnaić.

Nije Brezovica jedina među velikim sistemima na koje se različito gleda. Što je za Beograd EPS, za Prištinu je KEK i kompanija za prenos struje. "Pošte Srbije" su za Prištinu Pošte Kosova, kao i Telekom. Imovinu "Srbijašuma", Priština tretira kao deo kosovske agencije za šume.

Prištinski aerodrom je deo međunarodne koncesije i zove se Adem Jašari. "Železnice Srbije" u Prištini se tretiraju kao Železnice Kosova dok se imovina NIS-a smatra delom Kosovo Petrola.

I društvenu ali i privatnu imovinu, Srbija će staviti na briselski pregovarački sto.

"Mi smo za pitanje imovine veoma zainteresovani, a verujem da i Priština ima razlog da bude zainteresovana jer sve dok na teritoriji Kosova i Metohije postoje suprotstavljeni stavovi ko je vlasnik čega, ne može se očekivati ni veći priliv investicija ni popravljanje ekonomskog ambijenta", kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Na pitanje da li Srbija sada želi da razgovara i o dugovima, Đurić kaže da razgovori o imovini obuhvataju razgovore o svim temama, uključujući i dugove.

"Mi i danas otplaćujemo međunarodne dugove za imovinu koja nam je ostala van upravljanja i van poseda. Mi smo pre 13-14 godina prihvatili dug od 858 miliona evra prema Pariskom, Londonskom klubu, Svetskoj banci za ono što se Srbija zadužila i uložila na prostoru Kosova i Metohije", kaže Veljko Odalović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Potpredsednik kosovske vlade Hašim Tači zna o čemu neće da pregovara sa Beogradom.

"Mi smo juče doneli poseban zakon u skupštini, zamalo smo izvukli "Trepču" iz stečaja i stekli smo vremena da s međunarodnim stručnjacima donesemo adekvatan zakon čime bi se stabilizovao taj kombinat koji bi bio profitabilan za Kosovo. Pitanje "Trepče" neće biti predmet diskusije s drugom zemljom jer je ona bogatstvo Kosova", kaže Tači.

Prištinski analitičari, sem briselskog pregovaračkog stola, vide još neka mesta za rešenja imovinskog pitanja.

"Ako ima nesuglasica, onda to treba da se reši nekim drugim putem - da li je to neka arbitraža unutrašnja, domaća... ili sudskim putem i da se podmire svi ti potražioci i oni koji tvrde da imaju kapital", kaže Ibrahim Redžepi, ekonomski analitičar.

U jednom slučaju rešenje se nametnulo - od 2009. godine, kada je Kosovo primljeno u Svetsku banku, dugovi prema ovoj instituciji morali su biti podeljeni.

Izvor: RTS