TV Most

Juratović, koji je kao socijaldemokrata i uvereni Evropljanin već jasno kritikovao stav Hrvatske zbog blokade puta Srbije ka EU zbog bilateralnih problema, ističe da mu je drago da su politički odgovorni u Hrvatskoj ipak shvatili da se nerešena pitanja koja su delom i opravdana lakše rešavaju dijalogom, dakle otvaranjem poglavlja 23, nego blokadom.

Jer, za njega EU znači zajedničku budućnost u miru, slobodi i blagostanju.

Upitan kako komentariše stanje socijaldemokratije u Srbiji s obzirom na to da se mali broj građana na aprilskim izborima opredelio za tu političku opciju, Juratović kaže da je odgovor relativno jednostavan, te uzvraća pitanjem:

"Ko bira jednu opciju koja nije složna i kojoj nije orijentacija program već istrošene vođe i uhlebljivanje oko njih"?

Objašnjava da je socijaldemokratija najstarija politička opcija demokratskog društva čiji temelj se zasniva na pravdi, ravnopravnosti i solidarnosti.

Osim toga, dodao je, socijaldemokratija je progresivna opcija od koje se očekuje vizionarstvo o jednom boljem društvu mira i blagostanja za sve.

"To su merila za socijaldemokratsku opciju. Pošto narod bira autentičnost, a tu je desnica verodostojnija iako u pogrešnom smeru, onda je krajnje vreme da se oni koji zastupaju socijaldemokratsku opciju i prema tim merilima počnu ponašati, a to su pre svega sloga i međusobno poštovanje", naveo je Juratović u intervjuu za "Juropijen Vestern Balkans".

Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Juratović je uveren da su "Kosovo i Srbija na dobrom putu uprkos, kako kaže, svim poteškoćama".

"Ako gledamo unazad videćemo da je i drugim zemljama takođe trebalo dugo da posle konflikta uspostave između sebe dobrosusedske odnose. Uveren sam u to da su Kosovo i Srbija usprkos svim poteškoćama ipak na dobrom putu i da ćemo na kraju imati dve suverene zemlje koje će u dobrosusedskim odnosima zajedno graditi budućnost Evrope u miru i blagostanju", naveo je ovaj poslanik nemačkog Bundestaga, inače, poreklom Hrvat.

Uz podsećanje da je Priština nedavno dobila viznu liberalizaciju, upitan da li postoje strahovi da bi mogao nastati masovan priliv ljudi sa Kosova u Nemačku, Juratović kaže:

"Tačno je da se toga mnogi plaše u EU. Ja mislim da je taj strah neopravdan. Mogli smo videti da su u prethodne dve godine mnogi sa Kosova tražili u Nemačkoj politički azil imali oni vizu ili ne. Taj problem smo rešili kroz proglašenje zemalja Zapadnog Balkana sigurnim zemljama i mogućnošću dobijanja radnih viza".

On misli da je bitno da se stvore uslovi za viznu liberalizaciju za Kosovo i time ljudi sa Kosova budu ravnopravni sa svim ostalima u regionu.

Tako će se, tvrdi, puno lakše i brže graditi mir i stabilnost u regionu.

Odgovarajući na pitanja šta Bundestag, Socijaldemokratska partija Nemačke i on lično misle o evropskim integracijama Zapadnog Balkana, Juratović je govoreći o Makedoniji, na opasku da da je primetan manjak uključenosti nemačke u tamošnju trenutnu krizu, kazao da se zvanično Skoplje ne integriše u Nemačku, već u EU koja se sastoji od 28 članica.

Isto tako, kazao je, Berlin nije Brisel.

Ističe, da se Nemačka zalaže onoliko koliko je to njoj moguće i podsetio je da je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke poslalo posebnog izaslanika Johanesa Hajndla da pomogne oko traženja rešenja.

Juratović je podsetio i na reči državnog ministra za Evropska pitanja Nemačke Mihaela Rota koji se, kako je rekao, krajem maja ove godine jasno izjasnio , rekavši između ostalog Nemačka "ekstremno zabrinuta oko unutrašnje političke situacije u Makedoniji".

Međutim, ukazao je, Nemačka i Evropa mogu samo pomagati, ali ne mogu uvoditi diktat.

Zato je, smatra, neophodna volja naroda da se kroz političke stranke i civilno društvo što pre uspostave preduslovi za sprovođenje demokratskih izbora kako bi se ponovo stvorile državne institucije, dakle parlament i vlada, te ponovo profunkcionisala država.

Å to se tiče najuticajnije opozicione Saveza socijaldemokrata Makedonije (SDSM), Juratović poručuje da je neophodno da se upravo na tom planu verodostojno zalažu kako ne bi i oni izgubili poverenje naroda.

Govoreći o integracijama Albanije u EU, Juratović primećuje da na tom planu zvanična Tirana ima i političke i privredne probleme.

Kad se, ocenio je, tako dugo vlada i opozicija ne mogu dogovoriti o reformi sudstva zbog ličnih osetljivosti, logično je, kaže, da ni investitori ne znaju na čemu su.

"Dakle, bez odgovorne politike nema pravne države, a bez pravne države nema privrednog razvoja. Čini mi se da postoji opravdana sumnja da se političke elite plaše uspostavljanja pravne države pre svega zbog sopstvene sudbine", naveo je.

Kad je reč o stanju evropskog puta BiH, Juratović se slaže da je socijaldemokratija u toj državi u krizi i da je tamo dominantna nominalno socijaldemokratska partija vođena od državnika sa veoma nacionalističkom retorikom. "Bosna i Hercegovina je poslednja rasistička zemlja Evrope koja u isto vreme boluje od tri bolesti: Nacionalizma, nepotizma i korupcije", izričit je Juratović.

Najzad, govoreći o evropskim integracijama u Crnoj Gori, na konstataciju da nema oštrog tona Nemačke i Evropske unije u pokušaju da se uspostavi dijalog između vlasti i opozicije i stvore uslovi za fer i slobodne izbore u Crnoj Gori, te da li je EU zainteresovana za postizanje ovih ciljeva, Juratović je rekao:

"Naravno da je EU zainteresovana za postizanje tih ciljeva, ali opet ponavljam da je za postizanje tih ciljeva ne samo u Crnoj Gori već na celom Zapadnom Balkanu bitno da građani shvate da EU može samo upozoriti na probleme i pomagati oko traženja rešenja, ali nikako ih za nekoga rešavati. Rešenja moraju sprovoditi na demokratski način građani Zapadnog Balkana".

Izvor: Tanjug