TV Most

Junker je ocenio da taj problem nije beznačajan i da je ta praksa različitog sastava neprihvatljiva, ali je rekao da veruje da neće biti potrebno da se zbog toga uvode novi evropski zakoni.

"EK smatra da problem različitih proizvoda istog imena nije beznačajan, posvetiće mu punu pažnju", kazao je Junker na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ficom, javlja slovačka televizija TA3.

Ta praksa da, na primer, u suhomesnatim preradjevinama za nove Evropljane ima manje mesa i više aditiva iako je cena gotovo ista, a nekad je na Zapadu i manja, ili da prašak za pranje bolje pere na zapadu Evrope nego na istoku, za Evropsku komisiju je neprihvatljiva, ali po rečima Junkera za sada nisu potrebni za to posebni novi propisi, iako ih ubuduće ne isključuje.

Slovački premijer Fico je u Brisel na sastanak sa Junkerom, evrokomesarkom za pravdu i prava potrošača Vjerom Jourovom i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom došao kao emisar cele Višegradske četvorke koja poslednjih par godina sve glasnije zahteva da te zemlje prestanu da budu kanta za smeće Evrope i da Česi, Poljaci, Slovaci i Madjari imaju puno pravo da pod istim imenom dobiju robu istog sastava i kvaliteta.

"Za mene ja najvažnije da je EK priznala problem i da će delati da se reši. Nema veze kako će ga rešavati. Svejedno mi je da li mačka crna ili bela, glavno je da lovi miševe", kazao je danas Fico.

Slovački premijer odbio je ponovo da je reč o smešnom problemu i izrazio je nadu da će takva praksa koja pretvara Slovake u Evropljane nižeg reda postepeno iščeznuti.

Češka evrokomesarka Jourova, koja takodje aktivno vodi borbu da proizvodi u Evropi budu svi istog kvaliteta, upozoravala je, medjutim, ranije da već sada zemlje članice imaju nacionalne kontrolne mehanizme kojima bi mogli u velikoj meri da takvu praksu dvostrukih aršina suzbiju.

Češka je prva sprovela zvanični test sastava i kvaliteta namirnica i odabranih roba kako bi dokazala praksu dvostrukih aršina, zatim ove godine Slovačka, a sada je testiranje proizvoda obavila i Rumunija sve sa istim ishodom, da se proizvodi razlikuju, zavisno od toga na koja tržišta idu, a da gradjani postkomunističkih članica EU za svoj novac, pod istim imenom od nadnacionalnih kompanija dobijaju proizvod lošijeg kvaliteta.