TV Most

Deset puta manje novca i potpisa građana za registraciju partije nacionalnih manjina. I mesto u Skupštini garantuje niži izborni prag. Zakon predviđa i da, ako stranka u parlamentu ima manje mandata, više će budžetskog novca dobijati po poslaniku. Računica kaže – jedan mandat, skoro milion dinara mesečno na računu partije. Da stranke koriste prečicu potvrđuje i iskustvo sa poslednjih izbora.

"Devedeset odsto onih stranaka koje su želele status stranke nacionalne manjine na izborima nisu imale niti jednu aktivnost vezanu za promociju nacionalnih manjina i njihovih prava, pa RIK nije dodeljivala taj status, ali je Upravni sud poništavao ta rešenja RIK-a", ukazuje Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Tri izborna ciklusa od zakona o političkim strankama iz 2009. i u svakom pokušaj stranaka da na putu do parlamenta preskoče više stepenika. Na prošlim parlamentarnim izborima, prava Mađara navodno je zastupala Republikanska stranka Nikole Sandulovića, a srpsko-ruske interese branila koalicija "Rodoljubi" Siniše Kovačevića i Dragana Todorovića. NOPO je 2012. ušao u Parlament, ne skrivajući da Vlahe predstavljaju samo na papiru. Od ukupno 113 aktivnih političkih stranaka u Srbiji, čak 69 su manjinske.

"Sva ta rešenja će buduća radna grupa sagledati i očekujem da će ponuditi najbolja rešenja, sagledavajući neka iskustava koja su se već pokazala kao dobra u drugim državama i, naravno, neka iz uporednog prava i zaista kroz javnu rasparavu iznedriti konkretna rešenja", ističe Zoran Kasalović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Od izmena zakona očekuje se da uozbilji sve one koji bi da se bave političkim organizovanjem, uvereni su stručnjaci. Privilegovani status za manjine da, ali samo uz visoke kriterijume kada je reč o programu i statutu.

"Definisati tako da se ne uguši politički pluralizam ali da sa druge strane odredbe budu dovoljno čvrste i jasne da u politiku ne može da uđe bilo ko i da se spreči mogućnost da neko od politike pravi bilo koju vrstu biznisa", poručuje Bojan Klačar iz CESID-a.

Klačar kaže da bi trebalo preispitati i broj potpisa potreban za formiranje političke partije, mada je to, smatra, u ovo trenutku teško očekivati. Deset hiljada potpisa je visok prag, ali je ispunio cilj ukrupnjavanja političke scene.

"Deset hiljada potpisa je neka odredba koja može da se preispituje, ali ona ne bi trebalo da bude drastično smanjena zato što bismo na taj način došli u situaciju da ćemo opet da imamo ogroman broj političkih stranaka čime ćemo dozvoliti da i oni ljudi koji nemaju ozbiljne političke ambicije budu na neki način deo političkog ringa", dodaje Klačar.

Najavljuju se i promene prilikom osnivanja stranaka a u vezi sa obaveznim brojem prisutnih delegata. Dešavalo se da politička stranka podnese 10.000 potpisa osnivača, ali da se osnivačka skupština održi uz prisustvo samo deset.