TV Most

BiH ide na izbore bez promenjenog izbornog zakona. Ta

"Bošnjačka strana ima jednu taktiku - zadržati status kvo, kako bi ponovo birala dva člana Predsedništva BiH. Ja mislim da bi to bila katastrofa. Ako neko misli takođe da može među ovih 17 predstavnika Hrvata u ime Hrvata birati i popunjavati, bez obzira iz koje to županije i kantona rade, opet ja mislim da je na lošem putu, jer Ustavni sud je oko toga vrlo, vrlo određen", napominje hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović.

HDZ traži da se u Dom naroda biraju samo Hrvati iz hrvatski većinskih kantona. Druga strana odgovara da to stvara nove etničke podele.

"Problem je u sudaru principa etničkog koji to zastupa Dragan Čović i građanskog principa iz Ustava, pa i presuda iz Strazbura", smatra bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

U slučaju Sejdić-Finci, pripadnike nacionalnih manjina koji nisu mogli da budu birani u Predsedništvo i Dom naroda sud je rekao da je reč o diskriminaciji.

"Dubina tih razlika je jako velika da gotovo nema saglasnosti o definiciji problema, a onda tek možete misliti kako nema saglasnosti o rešenju problema. Ako ne nađu rešenje, onda svesno guraju zemlju u krizu", smatra Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH.

Na opasnost nemogućnosti formiranja institucija, upozoravali su najviši evropski zvaničnici, organizovani su brojni sastanci sa diplomatama u Sarajevu.

Izborni zakon došao je i do nemačke kancelarke i bio je glavna tema tokom razgovora sa tročlanim predsedništvom.

"Nadamo se da će se proces reformi nastaviti i u BiH. Potrebna je promena Izbornog zakona, zbog toga se malo brinemo. Ne želimo blokade državnih institucija", rekla je Merkelova.

Rok za dogovor je do oktobra, kada se održavaju izbori. Svojim mešanjem i posezanjem za bonskim ovlašćenjima, zapretio je i visoki predstavnik u BiH.