TV Most

Ovaj neumorni autor i veliki borac za ljudska prava objavio je 27 knjiga i snimio 20 igranih filmova, kao i četiri dokumentarna.

"Predsednik" (The President) sniman je u Gruziji, a priča o fiktivnoj zemlji koja nosi odlike mnogih svrgnutih (i ponekih aktuelnih) diktatura, navodi se u najavi Festa.

Ostareli predsednik, iz sigurnosti svog utvrđenja, igra se sa narodom da bi zabavio voljenog unuka, na njegovo naređenje isključuju struju celom gradu, kako bi mali dečak mogao da naredi da se struja ponovo uključi i tako oseti moć.

Međutim, struja ne dolazi, a u zamračenom gradu počinje revolucija. Predsednik je primoran da beži i da se krije u narodu koji je godinama tlačio, u svakodnevnom strahu da će biti otkriven i pogubljen, zajedno sa unukom.

Ipak, ovo nije klasična priča o tome kako dobro (revolucija) pobeđuje zlo (diktator). Makmalbaf je želeo da se pozabavi daleko složenijim pitanjima nasilja i moći.

"Revolucije slamaju tanak led društva i nasilje u našoj divoljoj životinskoj prirodi se budi", rekao je on. Želeo je da pokaže kako nasilje koje stvara revolucija donosi još nasilja kada revolucionari stupe na vlast - ciklus koji se može videti i u krvavim posledicama arapskog proleća čije su revolucije poslužile kao inspiracija za ovaj film.

Veliki borac za ljudska prava i slobodu govora, Makmalbaf se često hvata u koštac sa temama o kojima drugi nerado govore. Kao tinejdžer, učestvovao je u borbi protiv diktature i proveo je nekoliko godina u zatvoru kao politički osuđenik. Tamo je otkrio da je kamera mnogo moćnije oružje i posvetio se filmu, uprkos cenzuri i pretnjama koje su ga uvek pratile.

Na setu njegovog filma 2007. je podmetnuta bomba zbog, kako je navedeno, kršenja tabua, a od 2009. sva njegova dela su zabranjena u Iranu i naloženo je da se u ukloni svaki njegov trag iz iranskog filmskog muzeja.

Od 2005. je u samonametnutom egzilu, a nakon filma "The Gardener" iz 2012. preti mu i petogodišnja zatvorska kazna ako se ikad vrati u Iran. Naime, Irancima je zabranjeno da posećuju Izrael, a Makmalbaf se oglušio o tu naredbu i tamo snimio film o tabu Baha'i religiji.

Uz njegove filmove često ide pridev poetski, bilo da su u pitanju fantastični, nadrealni filmovi poetskog realizma ili surovo realistički prikazi odnosa pojedinca i društvenog i političkog sistema.

Jedan od njegovih prvih filmova "Bojkot" govori o čoveku osuđenom na smrt zbog komunističkih uverenja, a smatra se da je nastao na osnovu Makmalbafovih ličnih iskustava.

Film "The Cyclist", o avganistanskom izbeglici koji sedam dana vozi bicikl u krug kako bi skupio pare za operaciju supruge, privukao je pažnju svetske filmske zajednice na rediteljsku zvezdu u usponu.

"Time of Love" prouzrokovao je veliki sukob Makmalbafa i iranskih medija, jer je govorio o ljubavi udate žene. Film je uspešno prikazan u Kanu, ali zabranjen u Iranu, gde su ljudi dva dana stajali u redu da bi videli njegovu jedinu projekciju.

Sredinom 90-ih Makmalbaf se okrenuo poetičnim filmovima kao što su "Gabbeh", "Sokout", "Kandahar". Oni su utvrdili njegovu popularnost u svetskim filmskim krugovima i doneli mu brojne nagrade.

Makmalbaf je ovenčan mnogim priznanjima za pojedinačne filmove, kao i za životno delo, a ima i dva počasna doktorata - za književnost i za film, kao i nagrade za borbu za ljudska prava.

Takođe, odlučio je da znanje i iskustvo prenese i na druge i pauzirao svoju karijeru da bi otvorio filmsku školu. Nažalost, vlast je smatrala da je dovoljno teško izboriti se sa jednim Makmalbafom i da im ne treba još stotinu njih, pa je ova škola uglavnom iznedrila talente iz Makmalbafove porodice.

Njegova ćerka Samira oborila je svetski rekord kada je sa 17 godina režirala film "The Apple" koji je primljen u zvaničnu selekciju u Kanu, gde je dva puta osvajala nagrade žirija sa svojim kasnijim filmovima.

Hana Makmalbaf se upustila u filmske vode već sa 13 godina, a sa 18 je osvojila nagradu Kristalni medved u Berlinu.

Makmalbafova supruga Marzijeh Meškini takođe je uspešna autorka, a njih dvoje su zajedno napisali scenario za "Predsednika".

Izvor: Tanjug