Investicije Izraela u Srbiji premašile milijardu evra

"Od 2000. godine uložena je milijarda evra u sektor nekretnina, dok turizam za prvih šest meseci ove godine beleži povećanje od 300 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine", rekla je ona u intervjuu za Biznis Magazin.

Dodala je da je u 2017. godini Srbiju posetilo oko 20.000 turista iz Izraela i da se očekuje da će broj turista ove godine biti veći od 50.000.

Fišer Kam je ocenila da je za izraelske turiste važno jevrejsko nasledje u Srbiji, pa turisti obilaze te istorijske spomenike.

Dodala je da je "Srbija idealna destinacija zbog blizine, dobre ponude restorana, zabavnog noćnog života, kombinacije prirodnih lepota – planina, reka, banja, a i sličnog mentaliteta.

Podsetila je da je nedavno sklopljen ugovor izraelske kompanije o učešću u vetroparku Kovačica, gde je uloženo oko 200 miliona evra.

"Izraelska i srpska privreda su vrlo kompatibilne, Srbija ima potrebe za razvoj oblasti 'čistih' tehnologija, obnovljivih izvora energije i agrotehnologije, dok Izrael ima tehnologiju, pa kombinacija ta dva faktora može da proizvede veoma dobar rezultat", rekla je Fišer Kam.

Ulaganje izraelskih investitora pretežno u šoping molove Fišer Kam je objasnila činjenicom da "imaju iskustva jer šoping molove grade svuda u svetu".

Ona je precizirala da je izmedju dve zemlje potpisan sporazum o zaštiti investicija i saradnji u poljoprivredi, a sledi ratifikacija sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Na pitanje da li dolazak izraelskih kompanija znači da je ulaganje u Srbiji sigurno, izraelska ambasadorka ocenila je da "sigurnost i investicije ne idu zajedno".

"Rizik je sastavni deo investiranja, to se pokazalo na primeru najrazvijenije ekonomije sveta tokom svetske ekonomske krize 2008. godine", rekla je Fišer Kam.

Dodala je da srpska vlada sprovodi reforme koje mogu da privuku investitore, a značajno unapredjenje je, kako je rekla, izdavanje gradjevinskih elektronskih dozvola.

Odgovarajući na pitanje kako Srbija da iskoristi iskustvo Izraela u ostvarivanju brzih stopa rasta, ona je rekla da iskustvo Izraela može, a i ne mora biti primenljivo u Srbiji.

"Izrael je posle devedesetih imao visoke stope rasta. Tome su doprinele odluke vlade i neka dešavanja na geopolitičkom planu, dolazak više od milion jevrejskih, visokoobrazovanih migranata iz Rusije, Amerike i celog sveta ", rekla je Fišer Kam.

Dodala je da je to veoma uticalo na ekonomiju jer su ti ljudi bili okidač u razvoju ekonomije, zasnovane na znanju, pa danas u Izraelu posluje više od 7.000 visokotehnoloških kompanija i preko 300 istraživačko-razvojnih centara svetskih IT kompanija.

Na početku ekonomskog preporoda Izraela, vlada je prema njenim rečima donela važnu stratešku odluku kroz osnivanje kancelarije za inovacije Kancelarije glavnog naučnika koja je svojim programima podržala dolazak fondova rizičnog kapitala i drugih činilaca startap sistema.