TV Most

Predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević izjavio je danas da sudije bez svoje volje neće moći biti raspoređene u sudove na Kosovu i da bi prvi kriterijum morao biti njihova dobra volja, da žele da se integrišu u pravosuđe Kosova, a konačni dogovor, vezan za to kako će ta procedura ići, još nije postignut.

On je u izjavi Tanjugu naglasio da ne bi trebalo da bude nekih većih problema u vezi sa raspoređivanjem srpskih sudija, s obzirom da trenutno u sudovima koji su pod ingerencijom Republike Srbije u Kosovskoj Mitrovici ima 74 sudije.

Prema njegovim rečima, treba imati u vidu da srpske sudije ne idu ni u kakav međunarodni sud, već da treba da budu integrisane u sistem pravosuđa Kosova.

"Još uvek nije konačno dogovoren način izbora tih sudija. Moje lično mišljenje je da će osnovni kriterijum biti želja i volja sudija da rade i da budu integrisani u kosovsko pravosuđe", rekao je Milojević, dodajući da će tek biti dogovoreno da li će te sudije biti ponovo birane, ili će morati da podnose ostavke na izbor sudije u Republici Srbiji, pa da budu birane od strane kosovskih vlasti.

On je naveo da je Visoki savet sudstva u toku prošle godine preneo troškove za plate, druge troškove sudija vezane za prevoz, odvojen život, smeštaj i slično u iznosu od 183.578.096 dinara, što su materijalna sredstva izdvojena za sudije koje trenutno žive i rade na Kosovu.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je za Tanjug da Srbija ima dovoljno sudija i tužilaca koji bi mogli da rade na Kosovu i Metohiji, prvenstveno u interesu države, ali je neizvesno da li će oni pristati da rade u okviru sistema koji je van pravnog sistema Srbije.

"Da li će biti dovoljno sudija i tužilaca da se prijave i odu u pravni sistem te države, ja to ne znam, to zavisi od njihove odluke. Jedino što mogu pouzdano da tvrdim - to je da je prema našem Ustavu pravni poredak Srbije jedinstven, izabrane sudije imaju stalni mandat do penzionisanja i niko ih nikakvom odlukom ne može naterati da se prijave da budu sudije te posebne nelegalne države Kosovo," naglasila je Boljević.

Ona je rekla da nedavno potpisani Briselski sporazum o pravosuđu na Kosovu i Metohiji, koji predviđa da Srbija ima svoje sudije na Kosovu, praktično znači da bismo imali naše sudije u okviru te "nelegalne države koja se zove Kosovo."

Ona je istakla da niko ne može naterati sudije i tužioce da se odreknu srpskog državljanstva, ili da prihvate neko drugo jer, kako je rekla, nijedna država sama sebi ne bi mogla da dozvoli da ima sudije koje su državljani neke druge države.

"Mislim da će sudije Srbije od te moguće odluke da budu sudije neke druge države odvraćati i činjenica da na Kosovu nema garancija nepremestivosti sudija i da im ništa ne garantuje da ako su jednog dana sudije u sudu u Kosovskoj Mitrovici, sutra neće biti sudije u Prizrenu, Peći, ili u nekom mestu u kom ne žive," rekla je Boljević.

Takođe će ih, kako smatra, odvraćati i okolnost da je penzijski sistem poprilično neregulisan na Kosovu.

Predsednica Društva sudija je istakla da je ovde reč o tome što će se sada tamo suditi po sistemima te nelegalane države Kosovo i da će se o svim pravnim pitanjima odlučivati zaključno sa Vrhovnim sudom Kosova, koji je u Prištini.

"Ne postoji ni teorijska šansa da bilo koja odluka bilo kog suda sa Kosova dođe do Srbije, odnosno do Vrhovnog kasacionog suda," izjavila je Boljević.

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević rekao je za Tanjug da je problem sa stručnim kadrom na Kosovu i Metohiji postojao i za vreme bivše Jugoslavije, kao i da je taj problem sada samo multipliciran zbog nepriznavanja pravosudnog ispita i diploma određenih univerziteta međusobno.

"Ja sam ubeđen da će veliki problem biti sa tim da se obezbedi kvalitetan kadar, naravno uz poštovanje svih onih merila i kriterijuma koje je neophodno zadovoljiti da bi neko uopšte mogao da bude sudija, ili tužilac," rekao je Đorđević.

On je napomenuo da još od 1989. godine Advokatska komora Kosova i Metohije nema nikakvu saradnju niti kontakt sa drugim regionalnim komorama u Srbiji.

Prema njegovim rečima, za Advokatsku komoru KiM bilo je napravljeno istureno odeljenje koje je imalo je sedište u Nišu.

Međutim, ta komora niti postoji, niti ima svoje članove i ako ih i ima, taj broj je apsolutno zanemariv i svi advokati članovi te komore, koja je pripadala Advokatskoj komori Srbije, nemaju pravo da kao branioci, advokati i punomoćnici postupaju uopšte na teritoriji Kosova, naglasio je predsednik AKS.

On je napomenuo da novi Zakon o advokaturi na Kosovu predviđa ekskluzivno pravo za rezidente, odnosno advokate koji žive na teritoriji Kosova, da mogu jedino oni biti ti koji će postupati pred kosovskim pravosudnim institucijama.

"Napravljen je izuzetak sa advokatima koji potiču iz Evropske unije i SAD, kojima je priznato jednako pravo zastupanja i postupanja na teritoriji Kosova", naveo je Đorđević.

"To znači da 'drugi stranci', a mi smo za njih - stranci, nemaju pravo da zastupaju po novom kosovskom Zakonu o advokaturi", rekao je Đorđević.

On je naveo da na Kosovu advokata spske nacionalnosti nema više od dvadesetak i da su oni uglavnom sad locirani na severu Kosova, u Mitrovici i u Prištini. Ali, kako je rekao, oni obavljaju praksu samo zahvaljujući tome što su članovi Advokatske komore Kosova.

Sa druge strane, kako je naveo, postoji jedna inicijativa već duže vremena, da se napravi slobodno postupanje advokata u regionu, pa je u to uključena i Advokatska komora Kosova, a AKS izvesno vreme pregovara u tom pravcu.

"Mislim da bi to moglo da bude samo dobit za građane, kako za one koji žive rezidencijalno na teritoriji Kosova, tako i za one iz Srbije," rekao je Đorđević.

On je dodao da je AKS pre godinu dana uspostavila kolegijalne odnose, zato što "advokatura mora da prati život".

"Ona se ne bavi politikom, tako da su naše drage kolege advokati sa Kosova bili i prošle godine gosti prilikom našeg dana advokature u Srbiji. Nadamo se da ćemo uspeti da uspostavimo i taj link koji bi nužno morao da znači pravo advokata sa teritorije Srbije da postupaju na Kosovu i obrnuto," zaključio je Đorđević.

Runda dijaloga Beograda i Prištine završena je u Briselu 9. februara parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeduje ucešće srpskih sudija na severu Kosova, prema kome je paritet srpskih i albanskih sudija u Južnoj Mitrovici 14:11 u korist Albanaca. Takođe je dogovoreno da će predsednik suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici biti Srbin, kao i da će u sudu raditi jednak broj tužilaca Srba i Albanaca, odnosno po devet.

Posle potpisivanja Brisleskog sporazuma, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "smo se izborili za to da imamo veliki broj sudija i tužilaca, ali je sada pitanje da li ćemo imati dovoljno ljudi koji će taj posao obavljati", a takođe je ministar pravde Nikola Selaković rekao da je posle postizanja dogovora o pravosuđu u Briselu zabrinut za kadrovske mogućnosti za popunu sudijskih funkcija.

Izvor: Tanjug