TV Most

Za nju je, pak, prihvatljivo četiri ili pet predloga koje je izneo izaslanik UN Metju Nimic, pre svega "Nova Makedonija" i "Gornja Makedonija".

To za portal "Juropean Vestern Balkans" (European Western Balkans) kaže Nikolaos Cifakis, profesor Peloponeskog univerziteta i član Savetodavne grupe Balkan u Evropu (BiEPAG).

Nasuprot očekivanjima, nedavni samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, navodi Cifakis, nije doneo značajan pomak u rešavanju spora između Skoplja i Atine zbog imena Makedonije. 

"Više grčkih političkih partija povezivanje naziva svog severnog suseda sa Ilindenom vidi kao potvrdu iredentističkih zahteva Skoplja", kaže on, objašnjavajući razloge za nedostatak podrške predlogu Zorana Zaeva u Grčkoj. 

U Atini, pojašnjava grčki ekspert, tvrde da su i "prvi" i "drugi" Ilinden (1903. i 1944.) bili povezani s težnjama ka ujedinjenju celokupnog makedonskog regiona, koji je trenutno podeljen između Grčke, bivše jugoslovenske republike Makedonije i Bugarske. 

"Sa tog stanovišta, "Republika Ilindenska Makedonija" čini se najgorim izborom u poređenju sa bilo kojim drugim predlogom koji je trenutno na stolu", ističe on. 

Cifakis, međutim, veruje da ne bi trebalo uroniti u pesimizam i izgubiti iz vida širu sliku u bilateralnim pregovorima, a naglašava da samit u Sofiji, iako nije doneo napredak, "nije doneo ni nazadavanje u sporu vezanom za ime". 

On smatra i da ime Makedonije, zapravo, nije najveća prepreka u bilateralnim pregovorima, već da najveći izazovi - leže drugde. 

"Grčka očekuje da bivša jugoslovenska republika Makedonija izmeni Ustav kako bi se bilo kakvo rešenje primenilo i na domaćem nivou. Skoplje, s druge strane, naslućuje da će bilo kakav dogovor istog časa odblokirati njegove evroatlantske integracije, uprkos činjenici da bi puna primena sporazuma mogla da potraje nekoliko godina", kaže Cifakis. 

Zaostajanje u različitim fazama sporazuma, veruje grčki ekspert, "svakako se može prevazići ako obe strane nastave da pregovaraju sa istom rešenošću i posvećenošću pronalaženju rešenja". 

"U tom procesu, predstojeći samiti EU i NATO predstavljaju sjajne prilike", ukazuje Cifakis. 

Ipak, upozorava grčki analitičar, te samite ne bi trebalo smatrati poslednjim šansama za rešavanje sukoba. 

"Atina i Skoplje su uspeli da se za manje od godinu dana približe jedan drugom više nego ikad, i to postignuće nije zanemarljivo", zaključio je Cifakis.