Vesti
I za nordijske zemlje i za Balkan važi – zajedno smo jači

12:58, 13.10.2017

|

Izvor: Tanjug

Kada se čita o nordijskom regionu, sve zvuči kao bajka, tu žive neki od najsrećnijih ljudi na svetu, koji pokazuju veoma visok nivo poverenja prema drugim ljudima, prema vladi, pravnom sistemu, što je osnova za ekonomsku produktivnost i rast, ali ta "bajka" nije nastala preko noći, niti može dekretom u parlamentu da se uspostavi, kaže generalni sekretar Saveta ministara nordijskih zemalja Dagfin Hejbroten.


"Nordijske vlade pokazale su veliki ekonomski kvalitet, nizak nivo korupcije i sve to na korist svojih građana i to je razlog zašto im građani u tom regionu veruju", rekao je Hejbroten na konferenciji "Regionalna saradnja - nordijska iskustva".




Situacija u nordijskim zemljama, kaže Hejbroten, može se opisati kao socijalni ugovor u kome građani prihvataju relativno visoke poreze i takse, ali to im se vraća kroz slobodno i besplatno zdravstveno osiguranje, a visok nivo jednakosti i ravnopravnosti u nordijskim društvima obezbeđuje dobru raspodelu bogatstva i to je, ističe Hejbroten, jedna od prekretnica koja je dovela do društvenog, psihološkog i svakog drugog blagostanja u nordijskom regionu.


"Nisam ovde da vam držim lekcije, ili prenosim poruke koje treba da sledite, kontekst naših sredina je drugačiji, imamo drugačiju istoriju, geografiju, imamo puno razlika između naših regiona, međutim, mislim da imamo i dosta sličnosti. Verujem da istorija naše regionalne saradnje može da bude inspiracija za druge regione danas, verujem da je dobra i za vas. I za vas i za nas važi - zajedno smo jači", naglasio je Hejbroten. 



Nordijske zemlje, kako objašnjava, nakon Drugog svetskog rata izabrale su da sarađuju, a tokom prvih 10 godina saradnje donete su ambiciozne odluke o uniji bez pasoša, zajedničkom tržištu rada, zajedničkom obrazovanju i postignuta je Konvencija o socijalnoj sigurnosti, a građani iz nordijskih zemalja mogli su se slobodno kretati, raditi, živeti i to je, naglašava, bilo moguće mnogo pre EU.



Sve nordijske zemlje, kaže Hejbroten, odlučile su da imaju dobro stanje u svojim društvima, da rade na produktivnosti, efikasnosti i da se koristi tzv. javna intervencija i to je taj nordijski model.



U nordijskim zemljama, kako kaže, posotje zajednički razlozi za uspeh, jer su pre oko 100 godina, te zemlje bile među najsiromašnijima u Evropi, a jedan od ključnih razloga za uspeh, ističe Hejbroten, upravo je nordijska saradnja, koja je, prema njegovom mišljenju, jedinstvena, a predstavlja i najstarije i najsveobuhvatnije regionalno partnerstvo u svetu.



"Ali, ako se vratimo nekih 70 godina, na kraj Drugog svetskog rata, tada se nije znalo da ćemo imati ovako dobru saradnju, međutim, imali smo snažno liderstvo, koje je posle rata izabralo saradnju, a ne sukobe. Naše zemlje su izašle iz Drugog svetskog rata sa veoma različitim iskustvom i očigledno, posle rata, zemlje su mogle da izaberu različite putanje, ali su ipak odabrale da sarađuju", rekao je Hejbroten. 



Već 1952, podseća, parlamentarci su osnovali Nordijski savet, zajedničko parlamentarno telo, u kome mogu da sede samo poslanici iz parlamenata nordijskih zemalja, 1971. zvanična saradnja između vlada institucionalizovan je kroz Nordijski savet ministara, koje je izvršno telo, a nordijski premijeri sastaju se dva puta svake godine.



Takođe, podvlači, u svakoj vladi postoje ministri zaduženi samo za nordijsku saradnju.



"Organizovani smo u 11 ministarskih saveta, slično EU i svi ti ministri se sastaju, razgovaraju o različitim pitanjima, od zdravlja, zaštite životne sredine, energetike, ribarstva. Takođe, saradnja između parlamenata ostvaruje se kroz Nordijski savet, koji ima redovne sednice i sastaje se u nekom od nordijskih parlamenata", rekao je Hejbroten.



Naglašava da je "jednakost dobra za svakoga", jer čini da građani imaju više poverenja, ali isto tako utiče na nižu stopu smrtnosti i veći životni vek.  




 


<< Nazad
Vesti TV Most

Pretraga po datumu

Copyright© TV Most

By Kale Design